AP o izborima u Srbiji: Rusija ili Zapad

Izborni uspeh ekstremno desničarskih partija mogao da ometa ambicije Srbije u evropskim integracijama, ali i da destabilizuje region, navodi Asošiejted pres.

Izvor: Beta
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Američka agencija u tekstu, pod naslovom "Srpski izbor uoči ključnog glasanja: Rusija ili Zapad", piše da je srpski konzervativni premijer Aleksandar Vučić, za koga se očekuje da ostane na vlasti, rekao da će njegova vlada nastaviti evropske integracije, ali da će zadržati bliske odnose s Moskvom.

Vučić je suočen s jačanjem opozicije ekstremnodesničarskih grupa koje traže savez samo s Rusijom, navodi AP dodajući da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj najavio da će nedeljne izbore pretvoriti u referendum o EU i vezama s Rusijom.

"Proruska propaganda je u punom zamahu uoči izbora. Mediji na srpskom u ruskom vlasništu pristrasno prenose događaje kao podrška grupama koje služe ruskim interesima; proruske grupe organizuju skupove protiv EU i NATO, nacionalistički zvaničnici kritikuju Zapad dok obećavaju ekonomsku obnovu zajedno s 'našom braćom Rusima', a prokremaljski trolovi reaguju u velikom broju na svaki događaj", navodi AP.

Mnogi Srbi se osećaju žrtvama Zapada i više godina posle NATO bombardovanja, a ne vide realnu korist od dugih pristupnih pregovora za članstvo u EU. Za njih su bliski odnosi s Rusijom atraktivnija opcija, piše AP, koji navodi da o divljenju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Rusiji u celini svedoči i njegova figura u muzeju voštanih figura.

Putinova figura u muzeju u Jagodini je samo jedan od znakova divljenja, među kojima su i bilbordi o Putinu, kao i mnoštvo štandova na kojima se prodaju majice s njegovim likom, a tu su i kafići ili hamburgerdžinice s imenom ruskog predsednika.

Direktorka Muzeja u Jagodini Jelena Bulatović kaže da je Putin glavna atrakcija tog muzeja. Na pitanje zašto je figura veća nego predsednik Rusije u stvarnosti ona je odgovorila: "Nismo mogli da dozvolimo da neki srednjoškolac stane pored figure i shvati da je viši od Putina".

Citirajući reči penzionera Milorada Arizanovića da se konačno pojavio neko ko se usprotivio Zapadu, AP navodi da je to tačno ono što Rusija želi da čuje od Srbije, gde se bori za uticaj uoči izbora kojiemnogi vide kao test za entuzijazam sadašnje vlade za učlanjenje u EU.

S ulaskom istočnoevropskih zemalja u EU i NATO - Crna Gora je poslednja dobila poziv da uđe u zapadnu vojnu alijansu - Moskva se muči da zadrži ekonomsko, političko i socijalno prisustvo u regionu, a Srbija izgleda kao glavna meta Kremlja u nastojanju da zadrži neku vrstu "tampon-zone" za širenje uticaja Zapada, navodi AP.

Pošto je Srbija nedavno iznenada odobrila jaču vojnu saradnju s NATO, proruske grupe su brzo reagovale na protestima protiv NATO-a na kojima su demonstranti nosili slike Putina i negodovali zbog EU, navodi AP i dodaje da u susednoj Crnoj Gori "anti-NATO opozicija uživa otvorenu podršku Rusije".

Ruske investicije u Srbiji su skromne u poređenju s EU, ali je trgovinska razmena u porastu i ankete pokazuju da Srbi Moskvu smatraju najvažnijim saveznikom. Iako većina Srba veruje da su standardi življenja i demokratije viši na Zapad nego u Rusiji - i pre bi živeli i radili na Zapadu nego u Rusiji, jasna većina bi pozdravila rusko vojno pristustvo u Srbiji i podržala pravni sistem i spoljnu politiku Moskve, navodi AP pozivajući se na ankete.

Politika

strana 1 od 275 idi na stranu