Faktor plus: SNS na 50,9%, drugi SPS, treći SRS

Kako navode, sledi lista okupljena oko socijalista sa 12,3 odsto podrške, dok je na trećem mestu lista SRS sa 7, 8 odsto.

Istraživanje je pokazalo da bi, ako bi ove nedelje bili izbori, iznad izbornog cenzusa bila i koalicija okupljena oko Demokratske stranke sa 5,7 odsto podrške.

Demokratska stranka Srbije i pokret Dveri imali bi podršku 5,1 odsto ispitanih građana, a lista Socijaldemokratske stranke, Liberalnodemokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine pet odsto podrške.

Pokret "Dosta je bilo" ima 4,5 odsto podrške ispitanih građana.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je na konferenciji u Beogradu da pokret "Dosta je bilo" ima ozbiljnu šansu da uđe u parlament.

"Apsolutnu izvesnost da će se naći u parlamentu imaju dve ili tri liste. Nije nemouće da stranka koja ima 4,5 odsto i stranka koja ima 5,7 odsto zamene mesta. Ne bi to bilo naročito iznenađenje. Mislim da svakoga ko ima rezultat preko 4,0 odsto, a manji rezultat od 6,5, morate staviti u zonu političke neizvesnosti", naveo je on.
Prema njegovim rečima, rast rejtinga SRS je odraz prvostepene presude u Haškom sudu, a deo glasova DSS i SNS verovatno je otišao radikalima.

"Nismo ulazili u tu baš fragmentarnu analizu od koga su ti birači, ali ako posmatrate stepen podrške SNS-u i toj koaliciji pre mesec dana i sada, nešto je manji, a Šešeljev je veći u odnosu na prethodni period. Na hašku priču su senzitivni svi koji glasaju ili za stranke koje su bile na vlasti devedesetih ili za DSS-Dveri. To je biračko telo koje Šešelja može da identifikuje sa nekom vrstom političkog pobednika i da mu da neku vrstu podrške", naveo je on.

Dejan Vuk Stanković je rekao da je predizborna kampanja u Srbiji oštra i da poslednjih dana postoje zategnuti odnosi među strankama.

Istraživanje je pokazalo da kada bi se izbori održali u nedelju, na izbore bi izašlo 55 odsto glasača.

"Ipak je kampanja podigla izlaznost, ali ta izlaznost je daleko ispod evropskog proseka... 81 odsto građana je opredeljeno za koga će glasati, a 19 odsto ljudi koji su spremni da učestvuju na izborima još uvek se dvoumi za koga će glasati", rekao je Dejan Vuk Stanković.

On je rekao da, ako bi se pravila statistička projekcija onih koji su čvrsto opredeljeni, taj procenat bi bio oko 45 ili 46 odsto.

Ispitanici su na pitanje koji domaći političar u najvećoj meri doprinosi razvoju dobrih odnosa Srbije i Rusije, rekli da je to Aleksandar Vučić (42 odsto), a on je ocenjen i kao najbolji zastupnik evropskih ideja i vrednosti (48 odsto).

Dobrim odnosima Srbije i Rusije, prema oceni 30 odsto ispitanika, doprinosi Tomislav Nikolić, dok 20 odsto smatra da unapređenju odnosa dve zemlje doprinosi Ivica Dačić.

Prema mišljenju 23 odsto ispitanih, Zorana Mihajlović je među poltičarima koji najbolje zastupaju evropske ideje, dok je 22 odsto glasača procenilo da te ideje najbolje zastupa Boris Tadić.

Dejan Vuk Stanković kaže da predizborna kampanja nema "jasnu, nedvosmislenu, centralnu temu", već više tema, oko kojih se "lome koplja" i da se one biraju u zavisnosti od trenutka.

On je rekao da su istraživanja fotografija trenutka i nemaju prognostički karakter.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić rekao je da predizborna kampanja nije tako intenzivna i žestoka.

"Gotovo sve stranke i koalicije imaju dosta zapaženu minutažu u medijima. Mislim pre svega na zakup reklamnog prostora... Postavio bih pitanje strankama, od kojih je nekima račun u blokadi, koje se žale na besparicu, od kojih su mnoge i vanparlamentarne i ne dobijaju sredstva od države. Nije naš posao i treba da odgovore javnosti ko finansira te stranke i njihovu kampanju", kazao je Pejić.

On je naveo da je to veći problem za državu, nego da li će Faktor plus ili neka druga agencija za istraživanje objaviti i istražiti ko to finansira.

Istraživanje je sprovedeno od 3. aprila do 10. aprila na uzorku od 1.200 ispitanika, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, putem telefonske ankete.