Izbori 2016: Umerena kampanja, najviše štandova

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost je u posmatračkoj misiji “Građani na straži” objavio prvi izveštaj, u kom se navodi i da u kampanji osetno nedostaju konkretne politike, jasne političke poruke i javno dostupni predizborni programi.

Dodaje se da po intenzitetu kampanje dominira koalicija okupljena oko SNS, dok je daleko iza nje prva sledeća koalicija predvođena Demokratskom strankom, a zatim slede ostali učesnici izbora.

“Ono što se moglo čuti i videti na terenu su uglavnom liderske kampanje, sa jako malo prostora za debatu i dijalog. U javnim nastupima političkih lidera, dominirale su ekonomske teme i izgradnja infrastrukture (SNS), socijalne teme, briga za stare, radnike i penzionere (SPS), transparentnost političkih stranaka, stručni kadrovi i 'nova rešenja' (DS)”, navodi se u izveštaju.

Takođe, dodaje se da je najprisutniji vid komunikacije s biračima u ovom momentu širom Srbije organizovanje štandova, dok su najmanje zastupljeni oni vidovi komunikacije koji iziskuju najviše finansijskih i ljudskih resursa (koji po rečima partija najviše nedostaju): debate, kampanja od vrata do vrata, komunikacija putem SMS poruka i oglašavanja u medijima.

Posmatrači su zabeležili i znatan broj navoda o politički motivisanim incidentima u kojima se ugrožava lična bezbednost i imovina građana.

“Zabeleženi su i primeri negativne kampanje, najviše u Beogradu, Južnobačkom, Pčinjskom i Kolubarskom okrugu. Na udaru negativne kampanje najčešće su bile SNS i DS, dok je Srpska radikalna stranka (SRS) usmerila negativnu kampanju na najveći broj različitih aktera. Govor mržnje je prisutan na nivou izolovanih slučajeva, najviše u kampanji SRS, zatim Koalicije Dveri – DSS, kao i kod SNS. U kampanji DS zabeležen je jedan slučaj govora mržnje. Iako postoje širom rasprostranjeni navodi o slučajevima kupovine 'sigurnih glasova', odnosno slučajeva davanja novca i paketa sa hranom biračima u zamenu za 'siguran glas', pritisaka, fizičkog nasilja ili zastrašivanja od strane različitih političkih partija, naši posmatrači u ovom periodu nisu prikupili dovoljno dokaza da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da su ovi incidenti rasprostranjeni i organizovani u meri u kojoj se o njima govori“, dodaje se u izveštaju.

Ističe se da je u ovom izveštajnom periodu u više slučajeva zabeleženo da su predstavnici državnih organa, lokalne vlasti, članovi izbornih komisija vodili kampanju ili učestvovali u kampanji u korist neke političke stranke ili bili uključeni u rad štabova političkih stranaka, preizborne događaje, distribuciju materijala kampanje tokom radnog vremena.

“Imajući u vidu činjenicu da postojeći pravni okvir ne definiše dovoljno jasno slučajeve učešća javnih funkcionera u izbornoj kampanji, u ovom izveštaju navodimo samo neke od zabeleženih slučajeva u kojima postoji osnovana sumnja da je reč o zloupotrebi javnih funkcija. Konkretni slučajevi su zabeleženi u opštinama u Beogradu, Severnobanatskom okrugu, Srednjebanatskom okrugu, Zapadnobačkom okrugu, Sremskom okrugu, Kolubarskom okrugu, Zlatiborskom okrugu, Nišavskom okrugu i Pčinjskom okrugu“, ističe se u izveštaju.

U posmatranom periodu dugoročni posmatrači su zabeležili prigovore političkih partija o nejednakom pristupu medijima. U opštinama u devet okruga su zabeleženi slučajevi povezanosti lokalnih medija sa određenim političkim partijama ili kandidatima. Takođe, zabeležen je i jedan slučaj pritiska na medijsku kuću i novinare na lokalnom nivou.