S. Evrope: Srbija napredovala u oblasti pravosuđa

Ovo se navodi u godišnjem izveštaju o izvršenju presuda Komiteta ministara Saveta Evrope.

Novi Zakon o katastru iz 2009. godine obezbedio je sudsko preispitivanje odluka o registraciji administrativnih vlasti, ističe se u izveštaju.

Kako se dodaje, zatvorenicima je zagarantovano pravo na prepisku u 2009. godini, koje jedino može da bude ograničeno sudskom odlukom.

U izveštaju se ocenjuje da je krivični porstupak u Srbiji ubrzan brojnim proceduralnim amandmanima iz 2013. godine, što je najuočljivije u činjenici da tužilac mora da utvrdi osnovu za optužnicu pre suđenja, a ne tokom suđenja, a krivični postipci se vode kao hitni kada su maloletnici žrtve prema specijalnom zakonu iz 2005. godine.

Srbija će, međutim, morati da isplati 736.100 evra odštete zbog presuda Evropskog suda za ljudska prava u 2015. godini, ali je ta cifra značajno manja u odnosu na 2014. godinu kada je Srbija morala da isplati 2,7 miliona evra.

Statistika pokazuje da su srpske vlasti u 2015. godini isplatile odštetu na vreme u 51 slucaju, nakon isteka roka u tri slučaja, a u 103 slucaja očekuje se potvrda o isplati.

Komitet ministara Saveta Evrope navodi da Srbija ima 248 nerešenih slučajeva, što je za 27 odsto više nego 2014. godine.

Srbija je, takođe, među deset zemalja sa najvećim udelom slučajeva (tri odsto) pod pojačanim nadzorom.

U Srbiji je, u proseku, potrebno dve godine za izvršenje presude, što je kraće od proseka država clanica Saveta Evrope koji iznosi 4,5 godine.

Najveći broj nerešenih slučajeva u Srbiji odnosi se na neizvršenje konačnih sudskih i upravnih odluka, obaveze za isplatu stare devizne štednje štedišama iz drugih bivših jugoslovenskih republika, suspenziju isplate penzija na Kosovu i Metohiji, slučaj nestalih beba iz srpskih porodilišta, zaključuje se u zizveštaju.