Šta će biti s izbeglicama na balkanskoj ruti?

U Srbiji se nakon zatvaranja izbegliče balkanske rute nalazi oko 1.300 migranata. Većina njih trebalo bi da bude vraćena u zemlje porekla.

Izvor: B92
Podeli

Tačna procedura, međutim, još nije poznata. Slična situacija je i u zemljama u regionu.

Makedonija - tako blizu a tako daleko, Nedostižna za migrante koji nedeljama čekaju da napuste Grčku i upute se ka zapadnoj Evropi.

"Veoma je komplikovana situacija. Dugo smo u Grčkoj, ne bih želeo da se vratim u Avganistan, ali ovakav život zaista nista ne vredi. Ne znam šta cu da radim", kaže migrant iz Avganistana.

I oko 1300 migranata koji su ostali zarobljeni u Srbiji pitaju se isto. Dalje ne mogu, nazad neće. Njih 280 zatrađilo je azil, kako bi kupili vreme. Ministar unutrašnjih poslova kaže da se za ostale priprema povratak u zemlje porekla.

"Niko ne želi da ostane u Srbiji. Naravno da ćemo kroz readmisiju vraćati u one zemlje iz kojih su ušli u Srbiju i da na tome radimo sa međunarodnim partnerima", rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Nikola Kovačević, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava. Podseća da je 2015 komitet protiv torture UN istakao da Srbija nema odgovarajuću proceduru prinudnog udaljavanja

"Šta procedura prinudnog udaljenja treba da ima? Zakonom se utvrđuje postupak u kome stranac koji se udaljava mora da učestvuje, Treba mu obezbediti, pravnika, prevodioca i ako je odluka negativna ima pravo žalbe, nijedna od ovih stavki u Srbiji ne postoji", naveo je Kovačević.

Zato bi Srbija trebalo da se uzdrži od vraćanja ljudi jer se to mođe karakterisati kao kolektvno proterivanje, smatra Kovačević. Po njegovom mišljenju rešenje je u što bržem donošenju novih zakona kako bismo izbegli potencijalnu odgovornost pred Međunarodnim sudom za ljudska prava.

Društvo

strana 1 od 155 idi na stranu