Dačić: Radikalizacija političkih prilika na Kosovu

U Njujorku se održava sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj se razmatra izveštaj o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli
Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Izveštaj za period od 16. oktobra 2015. do 15. januara 2016.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN da radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.

Dačić je na sednici na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) na Kosovu, ponovio da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi izmedju Beograda i Prištine.

On je ocenio da će odsustvo vladavine prava, suprotstavljeni interesi vladajućih i opozicionih političkih struktura, kao i nedostatak istinske volje da se ispune uslovi koje pred vlasti na Kosovu i Metohiji postavlja međunarodna zajednica, predstavljati destabilizujući faktor u dužem vremenskom periodu.

Ocenivši da je za sticanje šire slike o situaciji u kojoj živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu nužno da se sagleda i položaj ovih zajednica južno od reke Ibar, Dačić je predložio da to bude uključeno u buduće periodične izveštaje

On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovodjenjem svog mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.

Prema negovim rečima, zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. On je dodao da svaka vrsta podrške koju Srbija može da pruži potencijalnim povratnicima ostaje nedovoljna ako izostane adekvatno angažovanje Privremenih institucija samouprave u Prištini i lokalnih zajednica, uz aktivno angažovanje medjunarodne zajednice.

Dačić je kao primer naveo izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015. godine prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto slučajeva povratnike.

Ministar spoljnih poslova Srbije je istakao da samo obećanja nisu dovoljna, dodajući da su potrebne efikasnije mere i konkretni rezultati. On je ponovio da je preko 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 odsto njih ostvarilo održivi povratak.

"Da li je medjunarodna zajednica digla ruke od povratka Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje sa Kosova i Metohije", upitao je Dačić On je izjavio da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je, kako je rekao, progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.

On je rekao da bi bilo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. "Želim da podsetim i da izveštaj generalnog sekretara iz aprila 2015. godine u stavu 34. konstatuje da su nerešena imovinska prava i dalje glavni činilac koji ometa napredak u procesu individualnog povratka i u odnosima među zajednicama", izjavio je Dačić. Dačić je istakao i da je verski ekstremizam na Kosovu i Metohiji dostigao najviši nivo u regionu, rekavši da je radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije.

Dačić je rekao da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi izmedju Beograda i Prištine, kao i implementaciji postignutih dogovora.

Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa. "Očekujemo da Evropska unija nastavi da olakšava naš dijalog sa Prištinom, a Vlada Republike Srbije će, sa svoje strane, bez sumnje, nastaviti da se aktivno angažuje na primeni briselskih dogovora, u interesu mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona", izjavio je Dačić.

Tanin: UNMIK za unapredjenje dijaloga Beograda i Prištine

UNMIK se zajedno sa EU i drugim partnerima zalaže za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine na svim nivoima, od centralnih vlasti do građanskog društva, poručio je večeras specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Zahir Tanin.

Tanin je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku o Kosovu, rekao da je saradnja između Srpske pravoslavne crkve i kosovskih vlasti nazadovala tokom prošle godine.

"Nerešena pitanja vezana za crkvenu svojinu i sprovođenje pravne zaštite izazvala su napetost u odnosima. I dalje dobijamo izveštaje o incidentima, uključujući krađe, u domaćinstvima koja su u vlasništvu kosovskih Srba, što izaziva zabrinutost", istakao je Tanin.

Šef UNMIK-a je ukazao da je dijalog između Beograda i Prištine od ključnog značaja, a da njegov krajnji uspeh mora biti utemeljen u saradnji između svih lidera, širom regiona.

Tanin je rekao i da je, iako je Kosovo uspostavilo snažan zakonodavni okvir, primena tog okvira i dalje nedosledna, da je pravosudna administracija neprihvatljivo spora, a primeri političkog uplitanja svakodnevni.

"Korupcija na mnogim nivoima povećava isfrustriranost javnosti, šteti svakodnevnom životu svih ljudi na Kosovu, smanjujući mogućnosti za ekonomski razvoj i potkopava veru u politički sistem", naglasio je Tanin.

Upozorivši da Kosovo ove godine očekuju složeni izazovi, šef UNMIK-a se osvrnuo na protekle mesece u kojima je, kako je naveo, polarizacija kosovskog političkog pejzaža dostigla nivoe u kojima je napredak bio sprečen, a najočitiji primer je česta upotreba nasilja od strane opozicije kako bi se sprečio rad Skupštine i drugih vladinih institucija.

"Verujem da je ovo pogodan trenutak da svi promene fokus sa političkih sukoba i usmere se na suštinska pitanja", poručio je Tanin, ističući da politički lideri treba da budu otvoreniji u traženju mogućnosti za regionu saradnju, umesto da su usredsređeni na ogranične političke interese.

Čitaku :Pomirenje moguće tek kada Srbija prizna ratne zločine

Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je večeras da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće "tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se".

Čitaku je, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu "mapu puta" kako da to uradi, a da ne ugrozi "funkcionalnost države".

"Nećemo dozvoliti da se ponove opasni modeli u regionu", poručila je Čitaku.

Prema njenim rečima, "Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti".

Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije.

"Kosovo je slobodna, suverena država i to se neće promeniti, već se mora promeniti stav Srbije prema nama, i dijalog je dobar korak u tome", rekla je Čitaku, dodavši da niko ne treba da sumnja u evroatlantske ambicije Kosova, koje će učiniti "sve da dobije mesto u međunarodnim organizacijama".

"Istina je da je pre 1999. godine više Srba živelo na Kosovu, ali su mnogi među njima bili pripadnici vojske i policije i očito se neće vratiti", tvrdi Čitaku.

Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu.

"Uvek ćemo sarađivati sa međunarodnim pravosuđem, kao što smo i u prošlosti činili, jer nemamo šta da krijemo. Rat nije bio naš izbor", rekla je ona.

Čitaku je izrazila žaljenje što, kako tvrdi, u Srbiji mnoga kršenja ljudskih prava nisu ispitana i pozvala je na zadovoljenje pravde za one koji su preživeli seksualno nasilje tokom sukoba.

Čitaku tvrdi i da kosovske vlasti poštuju ljudska prava manjina i podržavaju ih, "bez obzira na drugačiju sliku koju Srbija svaka tri meseca predstavlja u Njujorku".

strana 1 od 80 idi na stranu