Obeležavanje Dana državnosti Srbije

Na Sretenje 1804. godine podignut je ustanak i počelo je oslobađanje od Turske. Istog datuma 1835. godine donet je prvi moderni ustav Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je povodom Dana državnosti položio vence na spomenik Neznanog junaka na Avali.

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Nikolić će dodeliti odlikovanja pojedincima, institucijama, pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i organizovati svečani prijem u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Vučić:Ako je Karađorđe bio sloboda Miloš je bio država

Foto: Tanjug

Ako je Kajardjordje bio sloboda, Miloš Obrenović je bio država, na Karadjordju samo naučilin šta je etika, na Milošu šta je politika, rekao je danas u besedi povodom praznika Sretenje premijer Aleksandar Vučić.

"Karadjordje je postupao herojski, Miloš istorijski, pa ako se moralo radio je i ispod ličnog i narodnog dostojanstva, ali narod Srbije i Srbija su uvek u tim situacijama bili na dobitku", primetilo je Vučić u obraćanju na svečanoj akademiji povodom Sterenja u Kragujevcu.

Objašnjavajući kako je postupao Miloš Obrenović, naveo je da se trudio da uvek narod što duže drži u miru, te da je lukavtsvom dobijao ustupke za svoj narod i državu.

"Izbegavao je bitku s carskim vojskama kad god je mogao, nije želeo da dozvoli borbe koje bi donele poraze narodu, imao je urodjenu spopsobnost orijentacije, a seljačkom lukavošću, mudrošću i brigom za Srbiju uspevao je ze,lju da sačuva", poručio je premijer.

Primetivši da je nepogrešivo znaop kad treba popuštati, a kad zatezati, okarakterisao je Moliša kao rodjenog vodju mase, pravog narodnog tribuna.

"Bio je autokrata, a to je nesto u čemu su Srbi uvek dodatno preterivali. Ptričalo se o strašnomj Milošu, čak je i on voleo da se o njemu tako priča, jer verovao je da samo aako se narod drži u stezi narod može mnogo da se postigne", naveo je Vučić ocenivši da je, kad je došlo vreme da se donosi ustav i tadašnji vladar Srbije doneo i jednu revolucionarnu odluku - birajući izmedju plemstva i raje odlučio je da spahiluci treba da pripadnu onima koji na zemlji rade.

A Sretenjski ustav, dodao je, kao moderan evrospki akt, delimično je ograničio knjaževu vlast. Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.