Zašto odlazimo iz Srbije koju volimo?

Decenijama se u Srbiji govori o odlasku mladih, ali sve češće se na taj korak odlučuju i oni koji ovde već imaju posao i porodicu.

Izvor: B92
Podeli

Stručnjaci kažu da po obimu migracija iz Srbije i dalje vode devedesete godine, ali da se promenila starosna i obrazovna struktura onih koji odlaze.

Milijana Barjaktarević jedna je od onih koji će u svojim zrelim, godinama pokušati da porodici obezbedi bolje uslove za život u inostranstvu.

Zbog toga što ima posao u struci i porodicu u Sremskoj Mitrovici nije bilo lako doneti odluku o odlasku.

"Ja volim svoju zemlju i volelea bih da mogu da živim lepo u njoj i da moja deca žive lepo, ali ne vidim ovog trenutka da mogu da im pružim letovanje ili zimovanje ni ono što mislim da svaka porodica zaslužuje. Čak ne mogu ni tu Srbiju u kojoj živim da obiđem i da vidim sve lepote. To je to što me rastužilo. Svaka prosečna porodica ovde sa prosecnim primanjima ne može dotojanstveno da živi, to je nešto što mene boli. Meni je žao što moram da odem odavde". kaže Milijana.

Ona je razloge odlaska objavila na svojoj fejsbuk stranici, metaforično se obraćajući premijeru Srbije. Pismo je imalo veliki odjek, mnogi su se s njim poistovetili. Nekima je zasmetalo.

Ističe da ne pripada ni jednoj partiji i da niko ne stoji iza njenih reči do nje same.

"Napisala sam tekst kao i svaki drugi, naravno nisam pretopstvaljala šta će se dalje desiti s tim tekstom. Bio je potpuno iskren, emotivan, plakala sam dok sam pisala i tako sam kao zamislila da će kao to premijer pročitati i kao meni odgovoriti. Za mene više nije važno. Meni je važno da moja deca žive dobro, da mogu da žive od svog rada, da ne moraju da budu politički angažovani, da ne moraju da budu ničiji ljudi da bi mogli da dobiju hleb u ruke", priča Milijana.

Razlozi za odlazak iz zemlje, bila to Srbija ili neka druga država su uglavnom isti, kažu demografi.

"U svakom slučaju postoje politički razlozi, nesigurnost, neizvesnost sutaršnjice. S druge strane, ekonomski razlozi, svako hoće da ide tamo gde mu je bolje. To se odnosi na obrazovane, ali i na manje obrazovane koji se bore za svoju egzistenciju", kaže Jelena Predojević Despić, sa Instituta društvenih nauka.

Migracije su nezaobilazni globalni fenomen i moguće ih je i pozitivno iskoristiti.

"Ne treba emigraciju, naročito kod nas, ne treba shvatati kao katastrofalnu pojavu. Treba graditi načine da ti ljudi sarađuju ili na daljinu, ili stvarati neke uslove da se vrate i da sarađuju sa domaćim preduzećima, stručnjacima", daje Jelena Predojević Despić.

I dok u obrazovnoj strukturi srpske emigracije u Austriji svega četiri odsto ima fakultetsku diplomu, u SAD, Kanadu i Veliku Britaniju odlaze visokoobrazovani. U Ovim zemljama živi i svaki treći magistar i svaki drugi doktor nauka poreklom iz Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 158 idi na stranu