Da je 'štreber' biti lako...

Učenici beogradske Matematičke gimnazije doneli su najsjajnija odličja sa Međunarodne olimpijade održane u Kazahstanu, a kažu za B92 da ih je iznenadio publicitet.

"To nam je i najjači utisak. Drago nam je da se naglasak stavlja na neke druge vrednosti, na rad, pre nego na vrednosti koje se inače plasiraju, vrednosti rijaliti zvezda", kaže Mihajlo Sporić u Kažiprstu.

Ovo nije prvi put da mladi genijalci iz Srbije osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima, niti je prvi put da ih svi intervjuišu i zovu. Nažalost, neće biti ni prvi put da takva atmosfera traje samo nekoliko dana.

"Da to ne bi bio samo incident, treba motivisati da rade što više, da bude ponovo neko ovde pored nas sa medaljama. Treba više promovisati nauku", kaže Aleksa Konstantinov, "zlatni" matematičar.

Njegov drugar Mihajlo je fokusiran na fiziku. Kaže da u školi koju pohađa nalazi i podršku, i veliku motivaciju.

"To je sistem na kom funkcioniše naša gimnazija. U osnovnoj školi sam isto voleo fiziku, ali nije bilo mnogo onih koji su delili moje mišljenje. Kada sam došao u Matematičku, i ostali su delili moj entuzijazam, tako se manje razlikuješ", kaže on.

Aleksa kaže da mnogi iz njihovog okruženja pokažu svoje mogućnosti još kao veoma mladi, u nižim razredima osnovne škole, ali i da već tada dobiju oznaku "štreberi".

"Drugari ih onda zovu 'štreberi', mislim jer su malo i ljubomorni. Da je štreber biti lako, štreber bi bio svako. Evo, mi ovako pokazujemo i da je super biti 'štreber'", kaže Aleksa.

Za razliku od Srbije, gde mlade talente prvo primete vršnjaci, njihove suparnike na međunarodnim takmičinjema od malih nogu prati čitav sistem. Matematičare i fizičare iz Rusije i drugih zemalja sa ozbiljnim uslovima i sistemom zovu "cepači", jer "cepaju" na takmičenjima.

Foto: B92

"Takmičenja su velika, na ovom je bilo 450 takmičara, dva dana se radi po četiri i po sata. Tu su takmičari iz najboljih zemalja, koji u školama rade mnogo, imaju specijalne programe, rade po sedam sati svakog dana i imaju mnogo bolje uslove", kaže Mihajlo.

I on i Aleksa su saglasni da je činjenica da su talenti praćeni odmalena jedan od osnovnih razloga za uspeh.

"Mi imamo volje za rad i profesore koji su motivisani, ali potreban je veći naglasak na eksperimentalni deo, jer nemamo opremu", kaže Mihajlo.

Za uspeh je, kažu, potrebno voleti ono što radiš, jer onda nije teško da se to i radi.

"Ali kada radite, morate da radite u kontinuitetu. Ne samo pred kontrolni ili takmičenje", kaže Mihajlo, a Aleksa kaže da, naravno, ima vremena i za zabavu: "Bitno je dobro organizovati vreme."

Ipak, osim lične motivacije i želje za radom, potrebno je i nešto drugo. Zato nije sigurno ni da će njih dvojica ostati u svojoj zemlji.

"Vidim se u nauci, u fizici. Međutim, vidite kakve su prilike u Srbiji, eksperimentalna fizika skoro da i ne postoji. Moja želja je da se to popravi. Ali ako se ne popravi, onda - inostranstvo", kaže Mihajlo.

Aleksa ne gleda previše u budućnost, kaže da želi da bude "porodični čovek koji se bavi matematikom", a sada mu je važniji vaterpolo.

"Očekujem finale i naše vaterpoliste. Ako nabavimo karte...", kaže Aleksa.

Gužve su na blagajnama, priča se po gradu da su deo pokupili i tapkaroši, ali i da su deljene na mestima ne previše vezanim za sport.

Ali, neposredno nakon "Kažiprsta" dobili smo potvrdu da će naši najbolji matematičari, fizičari i informatičari biti sutra na finalu vaterpolo utakmice - za njih su obezbeđene karte i želja im je, zasluženo, i ispunjena.