"Ne može Bošnjak biti Turčin"

Sarajevo -- Poziv upućen nedavno putem novopazarskih medija da se građani tog dela Srbije izjasne kao Turci napravio je pravu pometnju u Novom Pazaru.

Izvor: Tanjug
Podeli

Predsednik Udruženja Turaka u Srbiji Alija Šahović tvrdi da je on bio upućen samo građanima turskih korena.

Sandžaklije su, međutim, taj poziv shvatili kao provokaciju.

Udruženje Turaka u Srbiji, formirano pre manje od godine u Novom Pazaru, 27. jula je pozvalo građane da se registruju u tom udruženju, a kako bi se formirala turska nacionalna manjina.

Šahović kaže da je poziv uputio samo građanima turskih korena, kojih, kaže, u Srbiji ima mnogo, a građani Novog Pazara i drugih delova Sandžaka tvrde da je poziv bio upućen Bošnjacima, što su shvatili kao provokaciju, sa dubljim - skrivenim namerama, uperenim ka urušavanju bošnjačkog identiteta.

“Kunem vam se da smo pozvali samo one koji imaju turske korene”, kazao je Alija Šahović za Al Džaziru, dodajući da on oseća turske korene u sebi, što “pokazuje poreklo njegovih predaka koji su u Sandžak došli sa anadolskih prostora”.

“To nije istina. Poziv je poslat Bošnjacima. Da bi se formirala nacionalna manjina, potrebno je 300 registrovanih građana, a oni ih nemaju. Da ima toliko Turaka u Srbiji, kako Alija tvrdi, onda ne bi upućivao javni poziv putem medija. Osim toga, tom čoveku je nadimak Alija Nemac i to dovoljno govori da on ima krizu identiteta”, odvratio je dr Almir Muratović, predsednik Bošnjačke kulturne zajednice.

Muamer Zukorlić, sandžački muftija i generalni sekretar Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU), takođe kaže da je poziv upućen Bošnjacima.

“Da, tako smo i doznali, jer su ljudi bili iznenađeni, uspaničeni. Mnogi su nas zvali, pitali, tražili savet i odgovor na pitanje zašto Bošnjake neko zove u Turke. Naravno da je pozvao Bošnjake, jer ovde ne postoji nijedan Turčin, čak ni statistički”, kaže Zukorlić.

I Šefćet Bilalović sa Peštera je bio iznenađen pozivom.

“Ne može Bošnjak biti Turčin”, kaže, dodajući: “Ja još nisam sreo ovde kod nas nekoga Turčina da živi, a kao turistu jesam. A puno naših Bošnjaka živi u Turskoj, pa oni nisu Turci, a sad ispade da smo mi ovde Turci, a oni tamo nisu.“

“Sudeći po informacijama iz medijal, i sami inicijatori su bošnjačke nacionalnosti i samim time, očigledno računaju na pripadnike bošnjačke nacionalne zajednice u Sandžaku za ovu rabotu. Osim toga, u Sandžaku nema etničkih Turaka. Koliko ja znam, ima nekoliko porodica etničkih Turaka u Preševskoj dolini, u okolini Bujanovca”, kaže Esad Džudžo, bivši predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, napominjući da on nema ništa protiv organizovanja turske nacionalne manjine u Srbiji.

Ono što je iznenadilo Bošnjake Novog Pazara jeste, kako kažu, činjenica da se preko naroda od kojeg očekuju najveću pomoć i smatraju najvećim prijateljem, pokušava izvršiti „turkizacija Bošnjaka“ i stvaranje jedne manjine na uštrb druge.

“To je jako opasna ideja i brutalna agresija na biće i identitet bošnjačkog naroda u celini, a posebno u Sandžaku”, kaže Muratović.

Džudžo smatra, objavila je Al Džazira, da je ova ideja dirigovana iz “velikosrpskih obaveštajnih krugova s ciljem umanjivanja kapaciteta bošnjačke nacionalne zajednice i narušavanja dobrih bratskih odnosa između bošnjačkog i turskog naroda, kao i odnosa Srbije i Turske”.

I Muamer Zukorlić ističe kako se iz ove inicijative mogu iščitavati rukopisi različitih politika i ideologija.

“Bošnjake ovde stalno negde svojataju, zamišljaju ih kao švedski sto, kojem će da priđe ko hoće, kad hoće i uzme koliko hoće. Iako ovdašnji Bošnjaci iza sebe nemaju jaku nacionalnu državu, koja će da ih štiti, oni će se oduprijeti ovakvim pokušajima asimilacije, a budući da imaju svoj etnički, nacionalni i kulturni identitet”, kaže on.

Neki građani Novog Pazara kažu da su ih iz Udruženja Turaka pozvali na prevaru, govoreći im kako će tako iz Turske dobiti pomoć i investicije, a da oni, u zamenu, treba da se odreknu svog - bošnjačkog identiteta i izjasne kao Turci.

"Nažalost, u vremenu velike nezaposlenosti i apatije, ovakve zloupotrebe su moguće“, kaže Zukorlić.

U Bošnjačkoj kulturnoj zajednici takođe smatraju da je materijalna korist bila jedan od motiva za pokretanje ovakve inicijative.

”Ko god kaže da se oseća Turčinom - laže, samo se za pare prodaje”, rezonuje Šefćet Bilalović.

Iako je za srpske medije predsednik Udruženja Turaka u Srbiji Alija Šahović, između ostalog, kazao da je inicijativa pokrenuta kako bi se lakše došlo do turskih investicija, u razgovoru za Al Džaziru taj aspekt, kako se navodi, nije spomenuo.

“Naš motiv je određivanje pozicije Turaka u Republici Srbiji te uspostavljanje što boljih veza između turskog i bošnjačkog naroda u Sandžaku, ali i da postanemo važan faktor u jačanju međunacionalnih odnosa između Turske i ostalih nacionalnih zajednica u našoj zemlji”, kazao je.

Šahović kaže da je zadovoljan odzivom građana i brojem upisanih, a Ćani Bilać, iz sela Bilača u Preševskoj dolini, navodi kako "u njegovom selu ima tridesetak kuća sa skoro 180 članova, da se svi deklarišu kao Turci i da su se priključili akciji".

Bošnjački lideri čitavu situaciju posmatraju kao presedan u međunacionalnim odnosima u savremenoj istoriji i najavljuju slanje protestnih nota i turskoj diplomaTiji u Srbiji, i vlasti u Beogradu, a Bošnjake pozivaju da odlučno odbace ovaj asimilatorski čin i ponižavajući projekat i ostanu dosledni svom nacionalnom identitetu.

Udruženje Turaka u Srbiji još nije skupilo 300 potpisa građana, neophodnih za formiranje turske nacionalne manjine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 196 idi na stranu