Tasovac: Vlada protiv prijema Kosova u Unesko

Tasovac je ovo rekao u govoru na međunarodnoj konferenciji o promociji kulture, kao faktora dijaloga i razumevanja među narodima, kojoj prisustvuje i generalna sekretarka Unesko Irina Bokova.

Smatramo da bi takav potez, u ovom još veoma osetljivom političkom trenutku i u toku pregovora o normalizaciji odnosa, naneo veliku štetu samom procesu pomirenja, i samom kulturnom nasleđu, koje na Kosovu nije samo srpsko, nego je i evropsko i svetsko, naglasio je Tasovac.

Bio bih krajnje neiskren, ako ne bih sa vama podelio brigu povodom nedavno najavljene kampanje za prijem Kosova u Unesko, dodao je Tasovac na konferenciji, koju je u petak otvorio italijanski premijer Mateo Renci, uz učešće 80 stranih deleacija i oko 50 ministara kulture zemalja učesnica Ekspo Milano 2015 i članica EU.

On je ukazao da je Kosovo u februaru 2008.godine jednostrano proglasilo nezavisnost, koju još nije priznalo 89 punopravnih članica UN, ističući da Vlada Srbije aktivno radi na normalizaciji odnosa sa Prištinom, uz posredstvo partnera iz EU.

Pregovori nisu laki, ali od politike niko i ne očekuje da bude laka. Politika zahteva napor, strpljenje i dobru volju, ocenio je Tasovac na konferenciji, među
čijim učesnicima je i čuveni italijanski pisac Umberto Eko.

I dan danas, srednjevekovni manastiri na Kosovu su opasani bodljikavom žicom, napomenuio je Tasovac i precizirao da ih čuvaju vojnici KFOR, kako bi se izbeglo njihovo nasilno razaranje, poput onog iz 2004. godine, o čemu je svedočio i sam Unesko.

Tasovac je mišljenja da bi, pre bilo kakvih ishitrenih poteza, trebalo pozvati novu ekspertsku misiju Uneska da dođe na Kosovo i utvrdi kakvo je danas ukupno stanje kulturne baštine.

Prema njegovim rečima, takva misija trebalo bi da utvrdi i koliko su stručne i kako organizovane službe koje se o njoj staraju, i da li su otklonjeni razlozi zbog kojih su u opasnosti Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, upisani na Listu svetske baštine.

Prema rečima Tasovca, politički proces pomirenja je mukotrpan i dugačak, dok je društveni proces pomirenja još duži i još zahtevniji.

Kultura mora biti dodirna tačka među narodima, čak i kada se oni politički ne slažu. Ali, da bi kultura mogla da ispuni svoju misiju, politika mora da poštuje
međunarodne obaveze i dogovore, poručio je Tasovac.

On smatra da samo sa odgovornom politikom, koja garantuje mir i prosperitet, kultura i međukulturni dijalog imaju šansu na uspeh.

Mostovi jesu neophodni. Ali samo oni koji se grade na čvrstim osnovama će preživeti bujicu vremena, naglasio je Tasovac.

On je podsetio da je Ministarstvo kulture i informisanja ove godine kofinansiralo novu postavku velike Šekspirove drame Romeo i Julija, u kojoj zajedno nastupaju glumci iz Beograda i iz Prištine i u kojoj Kapuleti govore na srpskom, a Montegi na albanskom jeziku, i to bez prevoda.

Na kraju predstave, opisao je Tasovac, glumci napuštaju pozornicu i ulaze među publiku, izgovaraju svako svoje pravo ime i rukuju se sa gledaocima.

Kroz ovaj ovaj gest razbijanja pozorišnih iluzija, ali i gest dobre volje, smatra Tasovac, oni nas podsećaju nas da je u svakom duboko podeljenom društvu, sa svežim, nezaceljenim ranama, pomirenje nemoguće zamisliti bez dijaloga različitih kultura.

I dok su nam beogradski i prištinski glumci pokazali veličanstvenu snagu međukulturnog dijaloga, srpski manastiri na Kosovu, koji opstaju zahvaljujući
bodljikavoj žici i vojnom prisustvu, ukazuju nam koliko je još posla pred svima nama, zaključio je Tasovac.