Unesko: Ne znamo ništa o zahtevu Kosova

Na pitanje Tanjuga da li mogu da potvrde da je Kosovo podnelo zahtev za prijem u članstvo, predstavnik za medije Džordž Papagianis je odgovorio:

"Nismo dobili nikakva obaveštenja u vezi sa tim i, prema tome, nemamo komentar."

Tanjugu je juče u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije rečeno da još nema zvanične potvrde iz Uneska da je zahtev za prijem Kosova u ovu organizaciju stigao.

Ukoliko bude potvrđeno da je taj zahtev upućen Srbija će nastaviti sa aktivnostima kako bi sprečila članstvo Kosova, ističu u MSP.

Svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko ne samo što bi predstavljalo kršenje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 (1999), već bi imalo i izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

"Republika Srbija će svim raspoloživim diplomatskim sredstvima nastojati da, imajući u vidu neprihvatljivost ovog zahteva sa pravnog, političkog i kulturnog stanovišta, spreči članstvo Kosova u Unesku", ističu u MSP.

Kako je navedeno, Srbija će nastaviti sa aktivnostima usmerenim ka obezbeđivanju pune primene rezolucije Saveta bezbednosti 1244.

Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači je prošle nedelje objavio na svom Tviter nalogu da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Unesko.

On je dodao da na Kosovu očekuju da u novembru budu primljeni u tu organizaciju.

Potom se oglasio i Tačijev zamenik Petrit Seljimi, rekavši da Srbija ne može da spreči članstvo Kosova u toj organizaciji jer prilikom glasanja zemlje članice nemaju pravo veta.

Seljimi, takođe, tvrdi da će Izvršni odbor Uneska razmatrati zahtev Prištine 3. oktobra.

On je za "Danas" rekao da je zahtev upućen pre 17. jula i to "preko Njujorka, kanalima koje je preporučio Pariz".

U diplomatskim krugovima u Parizu, gde se nalazi sedište Uneska, negiraju da je Priština, uprkos velikoj diplomatskoj aktivnosti, imala kontakte sa Sekretarijatom Uneska, jer se generalni direktor te organizacije Irina Bokova striktno drži Rezolucije UN o Kosovu 1244, piše Danas.

Prema pisanju tom listu, kao glavni lobisti za članstvo Kosova navode se Austrija i Turska, Velika Britanija i Saudijska Arabija, dok se za SAD tvrdi da se, za sada, drže rezervisano, a ni Francuska, navodno, nije "na prvoj liniji podrške".

Priština namerava da iskoristi mogućnost koja postoji u Ustavu Uneska da do članstva dođe preko odluke Generalne konferencije (predstavnici država-članica), a na preporuku Izvršnog saveta.

Za preporuku je potrebna prosta većina Izvršnog saveta a za odluku o prijemu dvotrećinska vecina prisutnih članica Generalne konferencije.

Izvori Danasa ukazuju da ukoliko Priština dobije preporuku za Srbiju ne bi bilo dobro da veliki broj članica Generalne konferencije bude uzdržan jer se broje samo glasovi "za" i "protiv", što bi Kosovu moglo da omogući da do većine dođe sa relativno malim brojem glasova.

Zasedanje Generalne konferencije održava se do 3. do 18. oktobra.

Unesko broji 195 punopravnih i 8 pridruženih država članica, a Izvršni savet 58 članova (koje bira Generalna konferencija).

Komentarišući namare Prištine, šef diplomatije Ivica Dačić kaže za Kurir da je reč o klasičnom izvrtanju dogovora s Prištinom koji je poslednji put postignut u Briselu.

On je dodao da to "nije otvaranje vrata za stolicu" u UN.

Dačić je naglasio da je još početkom godine upozoravao da će Priština podneti zahtev za članstvo u toj organizaciji, ali i da članstvo u Unesko nije isto što i članstvo u UN, jer je "Unesko malo slobodnija organizacija".

Direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić je incijativu Prištine okarakterisao "vrhunskim cinizmom" i politički neodgovornu.

"Oni koji to danas traže su glavni vinovnici razaranja stotina srpskih svetinja na Kosovu. Mislim da je sama ideja da oni koji su izašli iz rata kao ratni komandanti pa se onda presvukli i postali političari danas traže da upravljaju i odlucuju o svetinjama koje su dok su bili u uniformama razarali - to je vrhunac cinizma i političke neodgovornosti", rekao je Ðurić.