"Manji deo pitanja ostao na pregovaračkom stolu"

Prema njegovim rečima, samo je manji deo nerešenih pitanja ostao na pregovaračkom stolu.

"Nisam prisustvovao, ali sam čuo da su se stavovi što se tiče ZSO suštinski približili, iako nije došlo do konačnog dogovora oko principa za izradu statuta ZSO", rekao je Devenport za televiziju N1.

On je ocenio da je u dosadašnjem dijalogu došlo do primene sporazuma u oblastima pravosuđa, izbora i policije i da je manji deo nerešenih pitanja ostao na pregovaračkom stolu.

"Bitno je da istaknemo da je u celom procesu došlo do velikog napretka, suštinski važnih dogovora", istakao je on, dodajući da su se "približili stavovi oko još nekoliko veoma bitnih tema". "Došlo je do suštinskih pregovora, narocito što se tiče Zajednice srpskih opština (ZSO). EU je još spremna, čini se da je naša obaveza da nastavimo, da pomognemo obe strane da dođe do dogovora", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.

Prema njegovim rečima, tzv. Briselski sporazum određuje kako bi trebalo da izgleda ZSO i "reč je o tome da se implementira namera tog sporazuma i da dođe do konsenzusa oko tačnih obaveza te zajednice".

Devenport je rekao da je veoma bitno kada se govori o implementaciji tog sporazuma što ga je parlament u Prištini usvojio dvotrećinskog većinom.

Šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da nije stekao utisak da je na delu opstrukcija implementacija delova "Briselskog sporazuma" radi eventualnog usporavanja približavanja Srbije Uniji.

"Čini mi se da su svi angažovani (...) naravno da se svi nadamo da će doći do konkretnih rezultata što se tiče implementacije svih aspekata sporazuma. Nemojte da zaboravite da je reč o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, i ovo će biti zahtevan proces", istakao je Devenport.

Govoreći o energetskom delu, on je rekao da "nije reč o pitanju imovine" i njenom preuzimanju, a da postoji akcioni plan koji ima cilj da određuje na kakav način se implementira sporazum u toj oblasti". Osim toga, Devenport je govoreći o otvaranju poglavlja u pregovorima podsetio da je Evropska komisija novembra prošle godine dala preporuku za otvaranje poglavlja 32, koje se odnosi na javnu finansijsku politiku, ali da za to nije bilo konsenzusa članica, a da što se tiče daljeg otvaranja poglavlja "mislim da mnogo sada zavisi od poglavlja 35, koje se tiče pre svega implementacije i dijaloga".

On je dodao da je sve što se tiče otvaranja poglavlja u rukama zamalja-članica EU, koje su "motor proširenja, politike proširenja, i moraju da budu zadovoljne time što se dešava".

Komentarišući tvrdnje da su odredbe "Briselskog sporazuma" u suprotnosti sa Ustavom Srbije, Devenport je rekao da nije na njemu da govori šta treba da se uradi i da će na "Srbiji biti da donese odluku o tome da li su promene Ustava potrebne", a da je Vlada formirala jednu radnu grupu koja će analizirati šta je konkretno potrebno.

On je naveo i da je suviše rano da kaže kad će doći do nastavka pregovaračkog procesa.

"Treba sada da razmišljamo kakav bi bio najbolji sledeći korak", istakao je Davenport, navodeći da je uloženo mnogo vremena i energije u pripremu dve runde.

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine završena je noćas, posle 17 sati razgovora, bez dogovora.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su dve delegacije bile veoma blizu postizanju dogovora o ZSO, kao i da je napredak postignut i u vezi sa telekomunikacijama, ali da sporazum nije finalizovan.

Na dnevnom redu bila su četiri krupna pitanja - ZSO, telekomunikacije, energetika i "Park mira" u Mitrovici.

"EU spremna da pomogne Srbiji oko migranata"

Majkl Devenport je tokom gostovanja na N1 istakao i da je Evropska unija spremna da pomogne Srbiji i brzo reaguje ukoliko veći broj azilanata dođe na teritoriju zemlje.

"Spremni smo da brzo reagujemo na konkretan zahtev vlade", rekao je Devenoprt dodajući i da postoje stalni kontakti sa Vladom Srbije i zajednički projekti.

Devenport je istakao i da je problem velikog priliva migranata zabrinjavajući i da je to pitanje kojim se bavi cela Evropa, kao i da će se naći na Evropskom savetu narednih dana.

"Ovo je regionalni izazov. Mi smo kao delegacija EU uključeni u diskusije o rešavanju tih problema, to nije novi problem, imali smo niz kontakata s vladom Srbije i imamo zajedničke projekte u vezi s ovim problemom", rekao je Devenport.

"Svesni smo cele problematike i želimo da čujemo od vlade šta konkretno možemo da učinimo da pomognemo. Delegacija EU spremna je da pomogne, ali treba da dođe do koordinacije s partnerima, npr. UNHCR i do koordinisanih akcija", dodao je on.

Devenport je, povodom najava Mađarske da podigne ogradu duž granice sa Srbijom, ocenio da "izgradnja nekog zida ili ograde nije najbolji način da se reši ovakav problem", kao što je ocenio i njegov kolega iz UNHCR.

"Problem može da se reši samo putem saradnje i mislim da je veoma pozitivno to što je došlo do veoma intenzivnih kontakata između MUP-a Srbije i MUP-a Mađarske, do konkretne saradnje između srpske i mađarske policije, što se tiče granice Srbije", dodao je Devenport.

Devenport je rekao i da je EU spremna da pomogne u rešavanju ovog problema i brzo reaguje na konkretan zahtev vlade, kao što je bilo i u slučaju prošlogodišnjih poplava, kada je EU bila najveći donator.