I ambasade predmet restitucije

Beograd -- U toku je javna rasprava o izmenama zakona o restituciji, koji bi omogućio vraćanje zgrada u kojima su pojedine ambasade, ali i poljoprivrednog zemljišta.

Izvor: B92
Podeli

U agenciji za restituciju navode da su to logična poboljšanja zakonskih rešenja.

U kući predratnog slikara i arhitekte Branka Popovića u Knez Mihailovoj nalazi se ambasada Argentine. Njegovi naslednici do sada nisu mogli da ostvare pravo na svoju imovinu jer je do sada zakon iz restitucije izuzimao zgrade u kojima su diplomtskokonzularna predstavništva.

“Iskreno se nadam da će više decenijska napravda biti ispravljena i da ćemo i mi stupiti u ravnopravni položaj, a ne da to samo bude ustavom proklamovana odredba već i primenjiva u stvarnom životu. Država bi bila u višestrukom dobitku od vraćene imovine jer bi plaćali i porez na imovinu i porez na zakupninu koju je 20 odsto od zakupnine”, navodi Sanvila Popović.

Popovićima je i prihvatljiva i predložena odredba po kojoj bi ambasada koja se zatekne u vraćenoj zgradi imala pravo prvenstva zakupa narednih 10 godina.

Zgrada u kojoj je ambasada Turske je takođe jedna od onih čije je vraćanje zatraženo. U agenciji za restituciju navode da je takvih objekata na području Beograda desetak i da njihovo vraćanje ni na koji način ne ugrožava interese države Srbije.

Vrlo značajan segment promene zakona se odnosi na poljoprivredno zemljište, pošto će omogućiti vraćenje zemljišta u slučajevima kada su problemi u katastru kočili restituciju.

“Ne možete pravdati neostvarvanje nekog prava tim što neki državni organ nema dokumentacxiju koja omogućava to pravo i mi smo da bismo izbegli tu situaciju da ne bi ulazili u konfklit sa građanima nepotreban predložili promene tog zakona čiji je cilj da se zemljište vrati starim vlasnicima u nekom relanom roku”, kaže Strahinja Sekulić iz Agencije za restituciju.

Za vraćenje njiva i oranica širom Srbije, a najviše u Vojvodini, podneto je oko 10 hiljada zahteva i ukoliko se usvoje ove izmene u agenciji očekuju da će u roku od tri do četiri godine biti završena restitucija poljoprivrednog zemljište.

“Na političkom nivou vlade budimo iskreeni nema otpora nijednog, ali na birokratskom tu gde birokaratija čuva interse za sebe tu su mogući poluinforamcijama ili ne daju šefu prave inforamcije i onda se procesi koče”, dodaje Sekulić.

Da bi se ubrzala restitucija predloženo je da rok od tri godine da se imovina vrati u posed počne da teče od dana donošenja rešenja ministarstva finanasija o restituciju. U toku je javna rasprava o izmenama zakona, za koje nadležni očekuju da će biti usvojene najesen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 215 idi na stranu