"SAD podupiru pregovore o članstvu Srbije u EU"

Oni takođe ocenjuju da će to verovatno doprineti tome da se prevaziđu za Beograd neopravdane prepreke za otvaranje poglavlja u tim pregovorima.

Prilika za to može biti predstojeća poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Vašingtonu, rekli su agenciji Beta, uz izvesne ograde, diplomatski zvaničnici u Briselu, napomenuvši da "ne žele da spekulišu, ali izgleda moguće".

Oni takođe ukazuju na to da je, iako albanska strana nije došla na poslednju rundu dijaloga u Brisel, došlo do izvesnog napretka u pregovorima Beogradskog tima i predstavnika EU o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO), što Beograd smatra ključnim uslovom za dalju normalizaciju odnosa s Prištinom.

Ozbiljniji napredak u toj normalizaciji, a to znači pre svega formiranje ZSO, mogao bi da bude važan teg prilikom odmeravanja uslova za otvaranje prvog poglavlja u pregovorima na sastancima šefova diplomatija i lidera EU u junu.

Za Srbiju bi to bio prelomni znak da nema dodatnih uslovljavanja na putu ka članstvu u Uniji, već se kreće u partnerski odnos.

Na dodatne prepreke su se veoma jasno i glasno još od polovine aprila požalili i premijer Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić, naglasivši da je Beograd u dijalogu s Prištinom i pripremom za otvaranje poglavlja u pregovorima učinio sve što je traženo, dok se prištinskim vlastima gleda kroz prste iako koče dijalog.

EU i Vašington su iskazali vidljivo zadovoljstvo zbog veoma odmerenih stavova Beograda u krizi izazvanoj u Makedoniji posle napada albanskih terorista na policiju u Kumanovu, kao i činjenice da je Vučić otišao u posetu Tirani, uprkos velikim kritikama, ne samo Srbije, već i EU i SAD, na račun albanskog premijera Edija Rame zbog njegovog za region zapaljivog stava oko projekta "Velike Albanije".

Američki Stejt dipartment je u posebnoj izjavi pozdravio posetu srpskog premijera Tirani. Vučić ; je izjavio da će u Vašingtonu razgovarati i o mogućnostima da Srbija učestvuje u projektu Transjadranskog gasovoda, koji podržavaju SAD i EU, i da se snabdeva gasom iz drugih američkih projekata.

Vučić je odbacio s tim u vezi lansirane spekulacije da to znači da Srbija napušta politiku dobrih odnosa s Rusijom i objasnio da je jedini cilj da se Srbiji obezbedi gas, imajući u vidu da je Rusija predočila da će do 2019. godine obustaviti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine i izgraditi alternativni gasovod Turski tok.

SAD i EU se protive izgradnji Turskog toka koji bi Evropu snabdevao sa 63 milijarde kubnih metara gasa, dok bi ; budući Transjadranski gasovod snabdevao Evropu sa deset milijardi kubnih metara, što predstavlja ozbiljan problem, na koji je ukazao i Vučić, jer se ne zna kako bi Srbija obezbedila energiju.

Vučić je još u februaru u Minhenu s pomoćnicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland razgovarao o energetici i mogućnostima snabdevanja Srbije gasom, a rečeno je i da je “Nuland podržala evropski put Srbije i nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU”.

Analitičari u uglednim i Stejt departmentu bliskim glasilima, kao što su Forin afers i institut Stratfor, upozorili su da je Zapad zapostavio zapadni Balkan, prepuštajući ga i "opasnim avetima prošlosti", a to je, zaključili su, upravo suprotno interesima Zapada i ide na ruku ruskom uplivu na region.

Stratfor je, štaviše, mišljenja da "Zapad, Rusija i Turska imaju zajedničkog suparnika na Balkanu: političku nestabilnost", i smatra da Rusija i Zapad nastoje da kupe uticaj ulaganjima i energetskim projektima… dok unutrašnji politički izazovi prete da podriju spoljne napore za razvitak i oblikovanje regiona".

Stratfor navodi da "Zapad ima prednost što raspolaže zamašnim fondovima za razvoj i odbranu koji mogu biti doznačeni zemljama gladnim ekonomskog rasta”.

Agencija, međutim, zaključuje da "nije izgledno da će zemlje poput Srbije ili Makedonije ući u članstvo Evropske unije u narednih deset godina, a gurnute su unazad zbog unutrašnjih podela i protivljenja nekih članica EU".

Stratfor ukazuje i na to da che "EU Srbiji, perspektivnoj članici, između 2014. i 2020. pružiti potporu za reforme u visini od 1,5 milijardi evra, dok će članica EU Bugarska za isto razdoblje dobiti 11,4 milijarde evra" iz evropskih fondova, a Poljska, recimo, 29 milijardi evra.