Hapšenja u Srbiji zbog Srebrenice

Beograd -- Osam osoba je uhapšeno na raznim lokacijama u Srbiji zbog sumnje da su počinili egzekucije u Kravicama kod Srebrenice.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

U pitanju su prva hapšenja na teritoriji Srbije zbog masovnih egzekucija u Srebrenici i okolini.

Služba za otkrivanje ratnih zločina uhapsila je N.M, A.G, M.B, A.D, B.M, J.P i D.P po nalogu Tužilaštva za ratne zločine, a zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Jedan od uhapšenih, kako je danas objavila agencija Asošiejted pres, je i bivši komandant jedne od jedinica u Specijalnoj brigadi policije MUP-a Republike Srpske Nedeljko Milidragović. Kako navodi agencija, čovek poznat kao "Neđo kasapin" je sada postao "uspešan biznismen u Srbiji".

Tužilaštvo za ratne zločine donelo je naredbu za sprovođenje istrage protiv bivših pripadnika Centra za obuku "Jahorina" u sastavu Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske, zbog postojanja osnova sumnje da su u Srebrenici, na lokalitetu Kravice, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Među žrtvama je više od 1.000 civila muslimanske nacionalnosti čiji su posmrtni ostaci identifikovani u masovnim grobnicama na više lokacija, među kojima su Glogova 1 i 2 i Ravnice.

Tužilaštvo i MUP tragaju za još nekoliko lica za koja se pretpostavlja da su u zemljama u okruženju.

Jedan u bekstvu

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je za AP da su nadležni rano jutros racijama na više lokacija po Srbiji pokušali da uhapse osam osumnjičenih za ratne zločine u Srebrenici, ali je jedan od njih sada u begu.

"Više ljudi je bilo u fokusu naše istrage, ali smo za sada uspeli da privedemo sedam od osam osumnjičenih", rekao je Vukčević i dodao da se radi o "bivšim pripadnicima specijalne brigade policije bosanskih Srba".

Sarajevski mediji tvrde da je medju tih sedam uhapšenih navodno i Nedeljko Milidragović, komandant voda Centra za obuku na Jahorini pri Specijalnoj brigadi policije Republike Srpske (RS), koji je imao nadimak "Nedjo Kasapin".

Pozivajući se na optužnicu Suda BiH od pre tri godine, portal Klix.ba navodi da se Milidragović i njegov zamenik Aleksa Golijan terete "za genocid počinjen nad Bošnjacima na području opštine Srebrenica u leto 1995.godine".

Milidragović i Golijanin su, kako se navodi, nedostupni BiH institucijama, pa su oni pre podizanja optužnice saslušani u Srbiji.

Citirajući optužnicu, portal navodi da je Milidragović navodno 12. jula ubio muškarca bošnjačke nacionalnosti koji je bio invalid, te iz zarobljeničkog logora izdvojio grupu od 15 do 20 muškaraca i na obližnjoj poljani ih ubio.

Tužilaštvo BiH je, tvrdi portal, navelo da je on naredio likvidaciju oko 100 zarobljenika u skladištu Zemljoradničke zadruge u Kravici i ubio dvojicu zarobljenika koji su se predali na putu izmedju Bratunca i Konjević Polja.

Nakon zarobljavanja grupe od 50-ak Bošnjaka, Milidragović je, kako stoji u optužnici koju prenosi sarajevski portal, izdvojio dečaka uzrasta izmedju 10 i 13 godina i jednom vojniku izdao naredbu da ga odvede i ubije.

"Ostalim zarobljenicima vezali su ruke i Milidragović ih je odveo u zarobljenički objekat, gde im se gubi svaki trag", stoji navodno u optužnici na koju se poziva Klix.ba.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, medjutim, ne želi da komentariše navode medija ko su uhapšeni, ali je Tanjugu rekao da je reč o sedam osoba koji se sumnjiče da su počinili ratni zločin protiv civila na lokalitetu Kravice u Srebrenici.

Hapšenje sedam osoba osumnjičenih da su počinili ratni zločin protiv civila na lokalitetu Kravice u Srebrenici je poruka da ni srebreničke žrtve, ali ni počinioci ratnih zločina neće biti zaboravljeni, izjavio je danas zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

"Važno je naglasiti da je ovo prvi put da se Tužilaštvo za ratne zločine bavi masovnim ubistvima civila i ratnih zarobljenika u Srebrenici", rekao je za AP Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine.

Vekarić kaže da se Srbija približava ključnom trenutak u suočavanju sa prošlošću.

"Mi se nikada nismo bavili zločinom takvih razmera. Veoma je važno da Srbija zauzme jasan stav prema Srebrenici kroz sudski proces"

Prema njegovim rečima hapšenje osumnjičenih je rezultat dobre regionalne saradnje, ali pre svega saradnje izmedju MUP-a Srbije i Tužilaštva za ratne zločine.

"Značaj današnje akcije, koju je policija izuzetno profesionalno izvela, je u tome što smo poslali jasnu poruku da ni srebreničke žrtve, ali ni počinioci potencijalnih ratnih zločina neće biti zaboravljeni. Reč je o jednom od najmasnovnijh ratnih zločina, koji obuhvata više od 1.000 žrtava. Formiran je zajednički istražni tim koji je rešio, rekao bih, prvi put u Srbiji slučaj 'Srebrenica', ako izuzmemo zločin 'Škorpiona', za koji su osudjeni na, uglavnom, maksimalne zatvorske kazne", rekao je Vekarić.

Podrška BiH Tužilaštva u hapšenju za ratne zločine

Tužilaštvo BiH uputilo je izraze podrške i čestitku tužiocima Tužilaštva za ratne zločine i policiji u Srbiji "zbog uspešne i profesionalno realizovane akcije
hapšenja sedam osoba osumnjičenih za ratne zločine u Srebrenici".

"Akcija hapšenja direktni je rezultat saradnje dva tužilaštva i glavnih tužilaca, u okviru koje je vršena razmena informacija, saznanja i dokaza o osobama osumnjičenim za ratne zločine u Srebrenici, a koje se nalaze u Srbiji i imaju državljanstvo te zemlje", piše u saopštenju Tužilaštva BiH posle jutrošnje akcije
policije na više mesta u Srbiji.

Dodaje se da su "tokom akcije hapšenja, glavni tužitoci Goran Salihović i Vladimir Vukčević bili su u stalnom kontaktu i koordinaciji".

Tužilaštvo BiH podseća da su Tužilaštva BiH i Srbije ostvarila dobru saradnju u razmeni informacija na osnovu Protokola o saradnji dve zemlje.

Navodi se da su uhapšene osobe osumnjičene su da su, kao bivši pripadnici Specijalne brigade policije Centra za obuku Jahorina MUP-a Repubile Srpske, direktno učestvovale u ubistvima najmanje 1.000 zarobljenih Bošnjaka - muškaraca i dečaka, na lokalitetu Zemljoradničke zadruge Kravica, jula 1995.

Više osumnjičenih za ovaj zločin ranije je procesuirano u predmetima Tužilaštva BiH, a protiv nekih je istraga još u toku.

Predstavnici porodica žrtava ratnih zločina, u svojstvu oštećenih, dali su saglasnost pravosuđu Srbije za procesuiranje ovih osumnjičenih "što predstavlja jasan znak poverenja i saradnje", istaklo je Tužilaštvo BIH.

U saopštenju Tužilaštva BiH se navodi da se "saradnja dva tužilaštva nastavlja u pravcu procesuiranja ostalih počinitelja ovog i drugih ratnih zločina".

U Srebrenici ubijeno oko 8.000 ljudi

U Srebrenici je jula 1995. godine ubijeno oko 8.000 ljudi.

U vreme rata u BIH Srebrenica je bila muslimanska enklava u istočnoj BiH, koja je formalno bila pod zaštitom UN. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji s Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja, i njima se sudi pred Haškim tribunalom za ratne zločine.

U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.

Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara prošle godine bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora.

Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribunala oslobodilo je i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.

Za genocid na srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS - Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopano 6.066 žrtava. Pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.

strana 1 od 22 idi na stranu