12 godina od ubistva Zorana Đinđića

Beograd -- Pre 12 godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.

Izvor: B92
Podeli

Svakog 12. marta, sada već više od decenije, postavlja se isto pitanje - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ?

Iako postoje različita mišljenja i mnogi mogući odgovori, iako su u godinama iza nas Đinđićevi poštovaoci i oni koji to nisu iskazivali jasne stavove o tom putu, računajući i sve one stavove između - svi u sebi sadrže makar dve iste reči: "ne ovde".

Kao i prethodnih godina, nekadašnji Đinđićevi saradnici, ali i njegovi protivnici iz devedesetih, koji su sada na vlasti, odvojeno će mu odati poštu ispred Vlade Srbije ili na Novom groblju.

Članovi kabineta premijera Srbije Aleksandra Vučića položili su cveće na spomen ploču u dvorištu Vlade u 9 časova.

Članovi predsedništva DS krenuće iz centrale stranke (Krunska 69) u 10.30h do Aleje zaslužnih građana na Novom groblju gde će položiti cveće na grob Zorana Đinđića.

LDP i ove godine organizuje "Šetnju za Zorana", koja kreće iz Simine ulice od 11 časova, uz slogan "ove godine će doći oni koji bi došli i da ne dođe niko drugi". Lider LDP Čedomir Jovanović će sa okupljenim građanima odati poštu Đinđiću ispred Vlade Srbije u 11.30h.

Članovi Vlade Zorana Živkovića, sada lidera Nove stranke, odaće poštu u dvorištu Vlade u 12.30 časova.

Cveće na Đinđićev grob položiće i rukovodstvo stranke Zajedno za Srbiju, koju predvodi Dušan Petrović u 11 časova.

U 13h u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Kralja Milana 50) biće održano finalno takmičenje u besedništvu "Beseda u Zoranovu čast".

Verovatno će svi oni i ove godine pokušati da još jednom daju odgovor na pitanje sa početka teksta, a ono što je sigurno, jeste da je sam Đinđić teško mogao da zamisli da će Srbija biti ovakva 15 godina nakon petooktobarskih promena.

Karte na političkoj sceni su se drastično promešale 2012. godine, nakon duge, razočaravajuće vladavine onih od kojih se očekivalo da naslede Đinđićevu energiju i viziju i odvedu Srbiju u EU.

Umesto njih su na vlast došli ljudi potekli iz stranaka protiv kojih se Đinđićeva DS borila devedesetih godina.

Uprkos svemu, sada su oni zauzeli evropski kurs i dobili podršku Zapada, a činjenica da su za vreme njihove vladavine napravljeni neki značajni koraci ka EU, omogućilo je pojedinim liderima i da na raznim godišnjicama ističu da će "baš oni dovesti Srbiju do Brisela".

Na drugoj strani, ista ta DS, koja je nekada bila predvodnica evropskog puta, godinama je cepana i deljena iznutra, sukobi su nekoliko puta kulminirali stvaranjem novih stranaka, a na trenutke deluje da podele ni danas nisu završene.

Demokrate dugo traže izlaz i konačno otrežnjenje nakon teških izbornih poraza i svojih krupnih grešaka, ujedno traže i novi kurs i snagu za opoziciono delovanje, ali i rešenje za sav teret svoje bliske prošlosti.

Vredi istaći i da su se na listi izbornih pobednika u prethodne tri godine našli ljudi i stranke koji su bili uz DS kada je trajala borba sa Miloševićevim režimom, samo sada "sa druge strane".

Neki parče vlasti imaju u parlamentu, neki samo na lokalnom nivou, a isto tako vredi istaći i da bi, da se nisu našli na listi uz trenutno najjaču partiju u zemlji, bili i nominalno, a ne samo suštinski na političkoj margini.

Srbija je 12 godina nakon ubistva Đinđića u ekonomski teškom stanju, obični građani žive loše, društvo nije reformisano, niti do kraja demokratizovano, pa se i danas govori o reformama u svim sferama društva, o stvarima koje je trebalo davno uraditi, o repovima devedesetih i činjenici da ni dvehiljadite nisu bile onakve kakvim su se mnogi nadali u godinama nakon 5. oktobra.

Takođe, kao i pred svaku godišnjicu, ponovo se pokreće pitanje političke pozadine ovog ubistva koje do danas nije rasvetljeno.

Atentat 12. marta u 12.25

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25.

Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Hronologiju događaja uoči atentata 12. marta 2003. godine pročitajte ovde.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.

B92 je pre dve godine napravio poseban web specijal povodom 10 godina od atentata.

Na stranici www.b92.net/atentat/ možete se podsetiti ranijih tekstova, vesti, intervuja, izjava...Između ostalog podsećamo i na Đinđićev ekspoze od 25. januara 2001. godine kao i na to gde su u godinama posle ubistva otišli "njegovi ministri".

Pokojni premijer Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije (DOS) i “5. oktobra”, revolucije koja je sa vlasti zbacila Slobodana Miloševića. DOS je prethodno porazio Miloševića i na saveznim i na republičkim izborima. Ipak, pobeda je morala biti izvojevana na ulici.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do smrti.

U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine.

Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. Kada je preuzimao tu dužnost, poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji odnosno da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju".

Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske.

Nakon godina nestabilnosti i "zategnutih" i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Opširniju biografiju pročitajte ovde.

Politika

strana 1 od 187 idi na stranu