Izvući prijave o pozadini iz fioka

Beograd -- Očekujem političku volju i hrabrosti tužilaštva da se prouče krivične prijave za političku pozadinu ubitva Zorana Đinđića, kaže za Danas Gordana Đinđić.

Izvor: Danas
Podeli

"Očekujem političku volju aktuelne vlasti koja će omogućiti tužilaštvu da deluje u skladu sa zakonom, a od tužilaštva malo inicijative i hrabrosti da se iz fioka izvade i prouče krivične prijave za političku pozadinu atentata, koje je u naše ime, moje lično i ime moje majke, podneo advokat Srđa Popović", ocenjuje sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića.

U četvrtak se navršava 12 godina od ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003.

Neposredni počinioci tog ubistva su osuđeni, ali politička pozadina nikada nije ispitana, niti su procesuirani politički inspiratori atentata.

Advokat Srđa Popović je u svojstvu zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, 11. novembra 2010. godine, Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivičnu prijavu za oružanu pobunu JSO protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Vojislava Koštunice, Aca Tomića i još petorice saučesnika, u kojoj se tvrdi da je taj događaj bio uvertira u atentat na premijera Đinđića.

U ovoj krivičnoj prijavi Srđa Popović centralno mesto imaju podudarnosti političkih zahteva JSO tokom oružane pobune sa političkim zahtevima DSS i Vojislava Koštunice. Sredinom decembra 2011. godine, Srđa Popović u ime Gordane i Mile Đinđić podnosi krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića.

Popović ih optužuje za neprijavljivanje krivičnog dela napada na ustavno uređenje koje je pripremao Ulemek, a Nebojšu Čovića za podršku u atentatu na Zorana Đinđića i podstrekavanje Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da to krivično delo izvrše.

Gordana Đinđić u izjavi za Danas podseća na političku situaciju u godinama koje su usledile nakon atentata na premijera, izražavajući očekivanje da se pitanje političke pozadine konačno stavi na dnevni red.

Mediji zloupotrebljavaju izjave porodice

"Kao i svake godine, povodom godišnjice ubistva moga brata Zorana, nekoliko dana oko tog nesrećnog 12. marta, mediji se, iz raznih pobuda i razloga, ponude porodici da se javno oglasi na tu temu. S obzirom da su do sada te iste izjave uglavnom zloupotrebljavane i korišćene u najrazličitije marketinške svrhe, a ponekad u skladu s tim i izmišljane i menjane, pitam se ima li smisla bilo šta reći. Onda, međutim, pomislim da li moja izjava može da pomogne, pokrene i promeni nešto u tom pogledu. Koliko ljudi u ovoj zemlji iskreno žali što nema moga brata, da li je institucijama države i društvu u celini stalo do istine i razjašnjenja ko su nalogodavci njegovog ubistva i da li se može očekivati postojanje političke volje za tako nešto", kaže Gordana Đinđić.

"Znam da je trenutno stanje takvo da se dvanaest godina posle Zoranovog ubistva ne znaju nalogodavci i politička pozadina. Da se verovatno na tome ništa ne radi. Da vreme protiče, da su ljudi i celo društvo opterećeni drugim problemima i da je svakim danom koji protekne sve prisutnija nezainteresovanost i zaborav. Tužna je istina da ne mogu ništa da učinim što bi mi vratilo brata. Ja hoću da verujem da mnogo ljudi iskreno žali zbog Zoranovog ubistva i da je moguće da se stvari pokrenu sa mrtve tačke - da se utvrdi ko je sve kriv, odnosno da će svi krivci biti kažnjeni. Kada vratim film unazad, za vreme vlasti Zoranovih saradnika, rađene su određene istrage, istina nedovoljno efikasne i sa dosta propusta, uz opstrukciju i osporavanje drugih političkih opcija. Posle toga je na vlast došla politička opcija koja je profitirala od Zoranovog ubistva i koja se trudila da poništi i prethodne rezultate svih istraga. Teško je setiti se svih likova koji su tada prodefilovali i njihovih besmislenih izjava, uključujući najviše funkcionere, ministre, razne njihove savetnike i "stručnjake", koji su tvrdili otprilike da je Zoran sam sebe ubio ili da je u najmanju ruku kriv, odnosno da je zaslužio da bude ubijen. Mislim da je to vreme bilo pogubno za istražni postupak, kao što je, inače, ta vlast bila pogubna i za ostale društvene tokove. Ljudi koji danas čine vlast u vreme Zoranovog ubistva nisu bili samo njegovi politički protivnici, oni su bili mrzitelji svega što je Zoran radio. Osporavali su ispravnost njegovog političkog delovanja i ponašanja, konačno - radovali su se i proslavljali kada je ubijen. Nisu čak ni reda radi došli na komemoraciju premijeru, što je osnovni civilizacijski čin. Ako tako gledam, mogu biti sigurna da u ovom vremenu neće biti nikakvog napretka", ističe Gordana Đinđić.

S druge strane, napominje ona, "prošlo je dvanaest godina, ti ljudi su promenili svoje ponašanje i usvojili ciljeve koje je Zoran svojevremeno postavio".

"Trude se da deluju ili bar da ostave utisak da deluju na način kako je to Zoran radio. Istina je da je to kašnjenje, od deset do dvanaest godina, i da bi Zoran da je živ u današnje vreme imao sigurno već dobre rezultate iza sebe i nove ciljeve u skladu sa okolnostima i promenama koje su se u međuvremenu desile u celom svetu. Međutim, verujem da je došlo do promene svesti i načina razmišljanja kod većine, ili bar kod važnih pripadnika vlasti, da su shvatili da je za novi početak prvi uslov da se utvrdi istina o svakom, pa i ovom problemu, da se suoči sa tom istinom i da zaslužni budu nagrađeni a krivci kažnjeni. Očekujem političku volju koja će omogućiti Tužilaštvu da deluje u skladu sa zakonom, svojim ovlašćenima, a od tužilaštva malo inicijative i hrabrosti da se iz fioka izvade i prouče krivične prijave koje je advokat Srđa Popović u naše ime, moje lično i moje majke, podneo, a onda ćemo videti kako se dalje klupko odmotava", zaključuje sestra Zorana Đinđića.

Društvo

strana 1 od 223 idi na stranu