"Proizvode afere umesto saradnje"

Govoreći o odnosu vlasti i nevladinog sektora u Srbiji, on ukazuje na paradoks da vlada proklamuje politiku evropskih integracija, a da je sve manje nevladinih organizacija koje zaista dele te vrednosti i pomažu.

Janjić kaže i da je takođe malo nevladinih organizacija koje su izgradile spostvenu autonomiju, bilo u odnosu na domaće ili evropske budžete, i dodaje da onog dela nevladinog sektora, koji se bavio ljudskim pravima i koji je nastao u doba Slobodana Miloševića, danas više nema.

Prema njegovim rečima, nevladin sektor danas čine takozvane budžetske nevladine organizacije i one koje se ponašaju prema predvljidivoj reakciji finansijera.

On takođe navodi da u Srbiji ima mnogo više vladinih, nego nevladinih organizacija, a pritom je sve više takozvanih antievropskih, sveslovenskih i finansiranih iz Rusije.

"U ovom momentu odnos vlasti i nezavisnih tela nije odnos saradnje i principijelnog ponašanja nijedne strane. To je odnos proizvođenja afera i problema, koji nam ukazuju da je Srbija spremna za ozbiljne institucionalne reforme", smatra Janjić.

Vlast po njemu treba da uradi ozbiljnu reviziju ustavnog i zakonodavnog okvira i da stvori uslove za zaista jake, ali potrebne nezavisne institucije.

Janjić kaže da je ceo sistem nezavisnih tela u Srbiji pravljen prostim prepisivanjem, u to doba važećih, normi u EU, a da su one u međuvremenu napredovale, kao što su sve institucije vlasti i nezavisne institucije u Srbiji napredovale i došlo se do nesklada.

Kao primer naveo je da je s jedne strane nesporno pravo ombudsmana da traži uvid u rad obaveštajne zajednice ili njenih delova, a da s druge strane postoji obaveštajna zajednica koja se uopšte nije menjala od vremena Slobodana Miloševića do danas i "koja zapravo upravlja i ministrom i premijerom i koja prizvodi afere i zloupotrebljava ih".

U slučaju odnosa Ministarstva odbrane i ombudsmana treba promeniti kompletno zakonodavstvo i organizaciju obavestajnih službi i uvesti stvarnu kontrolu rada tih službi, smatra Janjić.

"Apsolutni je nonsens da koordinaciju tih službi čine šefovi tih službi, umesto da oni budu koordinirani, a to je uveo Boris Tadić izmenama zakona o koordinaciji. Ta mistična tela kao što su koordinator službi bezbednosti, to treba ukinuti. Kontrola može da se vrši samo preko parlamenta", naveo je Janjić.

On, međutim, ukazuje da se moraju jasnije definisati i ovlašćenja ombudmsana kada je reč o podnošenju krivičnih prijava.

"Ako on nema jasnu granicu kada može da podnese krivičnu prijavu protiv ministra, onda upada u sferu polemika, afera, skandala", dodao je Janjić.

Govoreći o nedavno usvojenoj rezoluciji Evropskog parlamenta, Janjić navodi da je zahtev da se omoguće uslovi za punu slobodu izražavanja i onemogiće pritsci, pretnje i napadi na novinare "mantra koja se pojavljuje 30 godina".

Pri tom, ukazuje, Evropski parlament nije se pozabavio pitanjem transparentnosti vlasništva u medijima:

"Kad se zna ko je vlasnik, onda i novinar kao neposredni proizvođač, zna s kim stupa u odnos i zna se kakav odnos taj vlasnik gradi sa stranakama", naveo je Janjić.

Transparnetnost vlasništa postoji u zakonima, ali ne i u praksi, zaključuje Janjić.