"Francuska mora mnogo da menja"

To je ocena eksperata Nemačkog Maršalovog fonda SAD.

Napadi u Tuluzu od pre tri godine, ubistva u Jevrejskom muzeju u Briselu od pre deset meseci i prošlonedeljni događaji u redakciji francuskog satiričnog magazina "Šarli ebdo" i jevrejskoj prodavnici u Parizu pojačaće strah da bi Francuska ponovo mogla da bude meta terorističkih napada islamista narednih godina, zbog čega će ta zemlja najverovatnije redefinisati njenu unutrašnju i spoljnu bezbednosnu politiku sa posledicama po transatlansku zajednicu, navode eksperti.

U tekstu "Francuski marš za jedinstvo ili dalja fragmentacija?" saradnici Pariske kancelarije Aleksandra de Hop Šefer i Martin Konse ističu da je nacionalna politička debata koncentrisana na pitanja intenziviranja religioznih i tenzija između zajednica u francuskom društvu, socijalne integracije muslimanskog stanovništva i povećanja političkog ekstremizma.

Na centralno mesto tih tema u francuskoj politici ukazuju i rastući uticaj ideja desničarskog Nacionalnog fronta o imigraciji, bezbednosna pitanja i izazov radikalnog islama, kao i poslednji izborni rezultati, navode autori.

To je postao evropski izazov - terorizam na domaćem tlu nastaviće da koriste drugi desni, nacionalistički i antiimigrantski pokreti u Evropi, od Partije nezavisnosti Velike Britanije (UKIP) do švedskih demokrata i nemačkog pokreta Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada (PEGIDA).

Ličnosti napadača na "Šarli ebdo" osvetljavaju neke izazove specifične za Francusku, ali i neke koje su važne i za evropsku i transatlantsku borbu protiv terorizma.

Prvo, njihove biografije ukazuju na potrebu da se poboljša razumevanje novih formi terorizma posle 11. septembra - koje su fluidnije, vođene na internetu i izazvane besom protiv zapadnog društva, kao i procesa radikalizacije koja vodi mlade prestupnike u džihadizam, često tokom služenja zatvorske kazne.

Drugo, policija i obaveštajne službe treba s pravom da očekuju jačanje njihovih resursa kako bi rešavali povećan broj pretnji, ali nikada nemaju - niti će imati, kapacitete za praćenje svih radikala.

One mogu da budu samo jedan deo politike prevencije, ističu autori, dodajući da otkriće američke obaveštajne službe da je jedan od napadača Said Kuaši obučavan u Jemenu, naglašava potrebu unapređenja evropske i transatlantske obaveštajne saradnje, kako bi se pojačala sposobnost prepoznavanja potencijalnih pretnji i koordinacije antiterorističkih strategija.

Autori Fonda ističu da posle mitinga širom Francuske, reakcija Pariza na domaćem nivou treba da bude dvostruka.

Očekuje se, s jedne strane, snažan zakonski odgovor kako bi se pokazala sposobnost države da se efikasno bori protiv tih pretnji, a s druge strane, biće važno održavanje nacionalnog jedinstva kako bi se izbegla bilo kakva dalja fragmentacija francuskog društva.

Okupljanje čitave nacije protiv islamskog terorizma treba da bude balansirano uzimanjem u obzir specifičnih zabrinutosti, a prioritet treba da bude ograničavanja rizika islamofobičnih incidenata.

Takođe, kako se ističe, u borbu protiv terorizma treba uključiti ličnosti iz muslimanskog sveta, a biće neophodno i ohrabriti i jevrejsku zajednicu.

Za tu svrhu potrebno bi bilo, između ostalog, hitno postavljanje koordinatora za bezbednost jevrejskih institucija, ocenjuju autori teksta.

Na spoljnopolitičkom planu, ovi napadi mogu samo da pojačaju posvećenost Pariza preuzimanju vodeće uloge u rešavanju konflikata na Bliskom istoku i severu Afrike, kao i zalaganje za transatlanski odgovor protiv utočišta islamističkih terorista u Siriji, Iraku i afričkim zemljama Sahela.

Francuska vlada će, takođe, tražiti bolju evropsku koordinaciju kontrole granica, praćenja aktivnosti evropskih građana u zonama konflikta na Bliskom istoku, i bolju saradnju sa internet kompanijama radi nadzora i eventualnog uklanjanja materijala koji može da ohrabruje terorizam.

Šok od napada u Parizu brzo će zameniti politički i strateški rezultat, navodi se u tekstu saradnika Nemačkog Maršalovog fonda i dodaje da će ovi događaji uticati na samo francusko društvo, ali da je nejasno da li će podsticati dalje tenzije ili obezbediti mogućnost za obnavljanje nacionalne političke kohezije i saradnje sa francuskim transatlanskim saveznicima u borbi protiv terorizma.