HR: Hoće li pasti i Milanović?

Takođe, oni su izbore za šefa države okarakterisali i kao uvertiru u parlamentarne izbore na kojima prognoziraju pobedu HDZ-a.

Novoizabrana predsednica je nagovestila da će održati sastanke sa predstavnicima Vlade kako bi čula njihove predloge za izlazak iz krize. Ukoliko do toga ne dođe, ona je najavila da će učiniti sve kako bi se što pre održali vanredni parlamentarni izbori.

Analitičari se slažu i da je rezultat "očekivano tesan", a politikolog Boško Picula smatra da će pobeda Grabar Kitarovićeve na šestim predsedničkim izborima od sticanja nezavisnosti Hrvatske "definitivno dinamizirati" političku scenu, jer je Hrvatska ušla u godinu u kojoj bi trebalo da budu održani parlamentarni izbori.

"Ovo je podsticaj HDZ-ovoj koaliciji da još uverljivije nastupi na tim izborima", kaže Picula, koji je uveren da je HDZ pobedom na predsedničkim "gotovo osigurao" pobedu na parlamentarnim izborima, piše Hina.

S druge strane, dodaje, vladajuća Kukuriku koalicija će se u poslednjoj godini mandata suočiti s pitanjem legitimiteta prema biračima.

"Ovo je poruka Josipoviću koliko i celokupnoj vlasti, jer su ih birači percipirali kao jednu celinu", navodi Picula i naglašava da su izbori pokazali da je hrvatsko biračko telo potpuno podeljeno što se tiče podrške kandidatima i da tu nije samo reč o podršci kandidatima, nego i o političkoj podeli zemlje na pola.

Za dobrog poznavaoca političkih prilika svaki drugi rezultat bio bi "iznenađenje" u odnosu na ishod juče odžanog drugog kruga predsedničkih izbora.

Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Zdravko Petak u komentaru na izborni rezultat, koji je bio neizvestan do samog kraja, kaže da se to moglo i očekivati.

"Ljudi koji analiziraju javno mnjenje zadnjih pet-šest dana pre izbora su govorili doslovce o 'mrtvoj trci', a hoće li biti jedan procenat više ili manje za nekoga, to se ne može predvideti", podseća Petak i ističe da se svakako moglo pretpostaviti da pobednik dobija najviše 52 odsto glasova.

Upitan šta po njegovom mišljenju sledi nakon promene na Pantovčaku, Petak je agenciji rekao da će to sigurno biti nova situacija i za vladu.

"Kolinda Grabar Kitarović je više puta istakla da će ona na neki način, unutar ovlašćenja koje joj Ustav dopušta, pokušati da politički prodrma tu vladu", podsetio je profesor.

Patak upozorava da se vlada "definitivno mora prenuti", čak i da je rezultat bio drugačiji i da će to sigurno biti dodatni pritisak na vladu.

Naveo je, takođe, i da bi Grabar Kitarović možda bila za to da se pokuša stvoranje nekakve političke platforme zajednštva na nivou Hrvatske oko reformi i da je ključno hoće li nova predsednice i vlada naći zajednički konsenzus.

"Do sada nikakvog ozbiljnijeg razgovora i saradnje o onim strateškim

pitanjima razvoja Hrvatske između vladajuće koalicije i HDZ-a i njegovih koalicionih partnera nije bilo. To je taj novi moment koji može biti posledica ovih izbora", ocenio je Petak.

Upitan što je po njegovom mišljenju uzrok poraza Josipovića, odnosno pobede Grabar Kitarović, rekao je da su to apsolutno rezultati vlade i činjenice da su birači koji su hteli promenu na Pantovčaku izrazito loše ocenjivali rad vlade premijera Zorana Milanovića, a Josipović je bio kandidat te političke opcije.

Smatra da je ključni moment, kada je reč o Josipovićevom gubitku izbora, to što je na neki način uvek davao vrlo uvijene komentare o lošim performansama vlade - izrazito lošim socio-ekonomskih pokazateljima, lošem zapošljavanju i iseljavanju mladih, iseljavanju lekara, deložacijama...

Inače, prva predsednica u istoriji Hrvatske je osvojila 50,74 odsto glasova, dok je predsedniku u odlasku poverenje ukazalo 49,26 procenata glasača.

Prema najnovijim, privremenim neslužbenim podacima Državne izborne komisije, koji se zasnivaju na 99,98 odsto biračkih mesta, razlika je 1,48 procenata u korist Grabar Kitarovićeve.

Kako je precizirano, kandidatkinja HDZ-a je dobila je 1.114.865, a njen protivkandidat 1.082.430 glasova, što je razlika od 32.435 glasova na izborima na koje je izašlo 59,06 procenata birača.

Novoizabrana predsednica najmlađe članice Evropske unije na dužnost po zakonu stupa poslednjeg dana mandata odlazećeg predsednika Josipovića, koji je petogodišnji mandat preuzeo 19. februara 2010. godine.

Grabar Kitarović će pre preuzimanja dužnosti pred predsednikom Ustavnog suda položiti svečanu zakletvu kojom se obavezuje na vernost Ustavu.

Tradicionalno, svečanost inauguracije predsednika Republike održava se na Trgu svetog Marka u Zagrebu i do sada je odžžano pet takvih ceremonija.

Predsednička dužnost nespojiva je s bilo kojom javnom ili profesionalnom dužnošću, a šef države ne sme biti ni član političke stranke, što znači da će Grabar Kitarović morati da podnese ostavku na dužnosti u HDZ-u i o tome obavesti Hrvatski sabor.