"Kako su braća Kuaši izvela napad"

Posle napada na redakciju lista "Šarli ebdo", u Francuskoj mnogi sada postavljaju pitanje kako je moguće da su braća Kuaši, koji su bili dobro poznati antiterorističkim službama u toj zemlji, uspeli da izvedu napad na mesto koje je već bilo pod policijskim nadzorom zbog ranijih pretnji.

Mlađi brat Kuaši, Šerif (32), osuđivan je 2008. zbog svog učešća u slanju boraca u Irak i njegovo ime se ponovo javlja 2010. u istrazi koja je osujetila plan nekoliko zaverenika da iz zatvora oslobode militantnog ekstremistu Smaina Aita Ali Belkačema.

Francuski ministar policije Bernar Kaznev potvrdio je da su braća bila pod nadzorom, ali da nije postojao element koji bi nagovestio da planiraju napad.

Policijski izvor za AFP potvrdio je da Šerif nije putovao u inostranstvo i da braća nisu praćena kao "mete koje bi mogle da krenu u akciju".

Isto pitanje - kako je moguće da se ovako nešto dogodi - francuska javnost je postavila pre tri godine kada je Mohamed Merah u Tuluzu ubio sedam ljudi, uključujući troje jevrejske dece i tri vojnika.

Merah je, naime, bio poznat kao radikalni islamista sa 15 krivičnih prijava, a vlasti su imale informaciju da je išao na obuku u Pakistan i Avganistan.

Da nađete ekstremiste je lako. Ono što je skoro nemoguće, kako tvrde stručnjaci za bezbednost, jeste da svakog od njih i pratite.

Direktor francuskog Instituta za obaveštajna istraživanja Erik Denes smatra da vlasti ne mogu da prate u isto vreme sve one koji su povezani sa terorizmom.

On objašnjava u izjavi AFP-u kako je bilo moguće da Kuašijevi "iskliznu kroz policijske ruke", nabave 'kalašnjikove" i izvedu napad.

Prema njemu, to što je neko džihadista dobro poznat antiterorističkim službama nije i garancija da će biti pod stalnim nadzorom vlasti.

"U jednom trenutku nadzoru dolazi kraj i to posebno ako ste dovoljno pametni da vodite neko vreme računa o svom ponašanju. Postoje neizbežne rupe u sistemu", naveo je Denes.

AFP podseća da je stvoreno novo masivno jezgro džihadista koje čine francuski građani, radi podrške za borbu Islamske države u Iraku i Siriji.

Policija pokušava da uđe u trag onima koji napuste zemlju i vrate se, a neimenovani zvaničnik antiterorističkog policijskog sektora tvrdi da policija nema načina da sve te ljude stavi pod konstantan nadzor.

"Mi pravimo liste. Oni koji izgledaju najopasnije, oni koji će najverovatnije krenuti u akciju su pod stalnim nadzorom. Za druge zavisi da li ima dovoljno resursa", naveo je on.

Zvaničnik objašnjava da se lista stalno ažurira - da se neki penju na njoj, a drugi padaju i kaže da je "pravo umeće imati prava imena na pravom mestu" jer, kako navodi, to nije lako.