"Srbi nisu priznati u Albaniji"

To je rekao član Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić koji je nedavno boravio u Albaniji kao član parlamentarne delegacije kaže da iz te činjenice proizlaze veliki problemi za sve manjine.

"To je nemogućnost školovanja na maternjem jeziku, to je nemogućnost informisanja, to je nemogućnost institucionalne saradnje sa matičnom državom s obzirom da bi taj zakon omogućio da Srbija sa Albanijom zaključi međudržavni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina", kaže Čotrić.

Prema njegovim rečima, problemi su takvi da su albanske vlasti čak zabranile i kurs na srpskom jeziku koji je pet godina održavan u gradu Fijera u centralnoj Albaniji jer su zaključili da taj kurs ne ispunjava neke zakonom propisane uslove.

"Naša poseta je imala za cilj, pošto smo se sastali sa albanskom ministarkom obrazovanja i sporta, da se taj problem reši, da se dozvoli da u školi koja postoji u gradu Fijera održava taj kurs posle redovne nastave i da se dozvoli da se deca okupljaju, a ne kao što je do sada bio slučaj, u jednoj privatnoj kući", rekao je Čotrić.

On je rekao i da je tročlana delegacija skupštinskog odbora tokom četiri dana boravka u Albaniji imala dva cilja - da postakne parlamentarnu saradnju i da se upozna sa položajem srpske zajednice u Albaniji.

Problemi su, naveo je, i što je praktično nemoguće promeniti i vratiti srpsko ime i prezime pošto su sva ta imena bila albanizovana tokom vladavine Envera Hodže.

Najpre je, podsetio je, bio problem što je ta procedura bila komplikovana i skupa jer je "vraćanje" imena koštalo oko 1.000 evra, sada ne postoji ta prepreka ali ime mogu da promene samo osobe do 19 godina.

"Poslednji popis je bio vrlo nedemokratičan, diskriminatorski zato što nije omogućavao slobodno nacionalno i versko izjašnjavanje, jer je zahtevao od svih koji se popišu da kažu i na popisu da su Albanci, jer su tako upisani u matične knjige", kaže Čotrić.

To su sve veliki problemi sa kojima se suočavaju Srbi u Albaniji kojih po proceni ima oko 30.000, a koji nemaju ni stalnog sveštenika u jedinom srpskom hramu koji postoji u mestu Vraki kod Skadra, kaže Čotrić.

"Nadamo se da će taj problem da se reši između srpske i albanske pravoslavne crkve, da će konačno posle mnogo godina od izgradnje crkva Svete Trojice u Vraki konačno da dobije i svog stalnog sveštenika", dodao je on.

Delagacija odbora je, naveo je, razgovorala sa ministarkom za obrazovanje i sporta Ljunditom Nikolom, sa potpredsednikom parlamenta Albanije Vanđelom Duljeom, predsednikom poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom i obmusmanom Iglijem Totozanijem.

"Svi su zaista rekli da će se potruditi da se poboljša status srpske zajednice. Očekujemo od omudsmana da do kraja godine objavi izveštaj o položaju manjina, kako recimo do sada nikada nije bilo i verujem da će i to biti neka osnova da počne konačno da se uređuje status svih manjina pa i srpske", kaže Čotrić.

Kada je reč o saradnji dve države, Čotrić je rekao da postoji zaista mnogo prostora i mogućnosti za unapređenje saradnje pre svega ekonomske, pa naravno i političke, na planu kulture i sporta.

Pored Čotrića, u delegaciji Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu koja je od 30. novembra do 4. decembra boravila u Albaniji, bili su i predsednik tog skupštinskog tela Janko Veselinović i članovi odbora Milan Đurica.