Iznošeni podaci iz Poreske uprave?

Da li je uopšte bilo iznošenja tajnih podataka trebalo bi da utvrdi Tužilaštvo, a svi prethodni, slični slučajevi su, podsećamo, završeni bez sudskog epiloga.

I pre javnog oglašavanja alarma iz Poreske uprave, na tragu curenja informacija iz te institucije već je bio poverenik za informacije od javnog značaja. Rodoljub Šabić ističe da država hronično, već godinama, ima potpuno neadekvatan i neodgovoran odnos prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti.

“Nedopustivo je da država nema prave odgovore na pitanja ko, kada, zašto i kako ima pravo da se bavi obradom podataka o ličnosti… Osnov za obradu podataka o ličnosti, u bilo kojim okolnostima, mogu i treba da budu jasna i precizna zakonom utvrđena rešenja, a ne manje ili više (ne)formalni nalozi ovog ili onog ministra ili državnog sekretara… U tom kontekstu deluje gotovo groteskno i sama sumnja da je moguće da se, bez zakonom definisanog osnova, svrhe i obima preuzimaju čak i kompletne baze podataka”, naveo je Šabić.

Poreska uprava je samo jedna od institucija čije bi podatke skupo platili korisnici tzv. ekonomske špijunaže. Sredinom ove godine u javnost su procureli navodi o neovlašćenom curenju podataka iz Agencije za privatizaciju, ali taj slučaj nije dobio sudski epilog.

Kriminolog Zlatko Nikolić podseća da je vidljivijih krađa podataka bilo i ranije, posebno u oblasti državne bezbednosti.

“Naročito kada neki bivši moćni šef ode, on je za svaki slučaj narezivao diskove tokom svog mandata da bi se zaštitio ili eventualno da ostvari nešto kasnije”, kaže Nikolić. On dodaje da je problem što se nismo obezbedili na vreme, jer ne može neko ko je napustio posao da podatke nosi sa sobom.

Najpoznatija afera vezana za odavanje službene tajne desila se 2005. godine, kada je tada bivši šef vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popović optužio direktora Bezbednosno informativne agencije Radeta Bulatovića za odnošenje diskova sa poverljivim podacima u Sjedinjene Američke Države. Ovaj slučaj nikada nije do kraja dobio svoj epilog.

“Niko nije rekao da Bulatović nije putovao u Ameriku, niko nije rekao da ti pomenuti ljudi nisu išli sa njim, niko nije demantovao da je radnik Uprave informatike išao sa njim, niko nije demantovao ni tu ključnu stvar - da je nosio neki laptop na koji su bili nasnimljeni neki podaci. Dakle, samo razgovarajući sa tim ljudima, to je dovoljno da se sve utvrdi... Može se doći do prave priče i prave istine zasnovane na činjenicama”, rekao je ranije Goran Petrović, bivši načelnik DB.

U odbranu šefu BIA stao je i tadašnji premijer Vojislav Koštunica, a Rade Bulatović danas je ambasador Srbije u Ukrajini.

“Jedno vreme nismo ni imali inkriminaciju u Krivičnom zakoniku, ne bar tako eksplicitno datu kao sada, ali sad to više ne može da bude pardon bilo kome. Postavlja se i sada pitanje da li će postojati volja kod ovih tužilaca”, kaže kriminolog Zlatko Nikolić.

Kod Tužilaštva je sada slučaj navodnog iznošenja podataka iz Poreske uprave, a istaga bi trebalo da pokaže da li su nekadašnji zaposleni u Ministarstvu finansija učinili krivično delo ili, kako tvrdi Milica Bisić, nikada nisu bili u kontaktu sa tajnim podacima.

Više o tome pogledajte u našem prilogu ispod: