Projektno finansiranje medija 2016.

On je dodao da je u toku izrada još tri podzakonska akta koji se tiču rada medija.

Na debati Balkanske istraživačke mreže BIRN u Medija centru o temi "Nova medijska ekonomija", Mirković je podsetio da do 1. juna 2015. godine država mora da izađe iz vlasništva u medijima i da će od početka 2016. godine biti moguće potpuno projektno finansiranje medija na svim nivoima.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja rekao da je, osim tog pravilnika o sufinansiranju, planirano da se izradi akt koji se tiče registra medija, akreditovanih novinara iz inostranstva i uredba kojom će biti regulisano prikupljanje podataka o obveznicima za plaćanje takse za javne informativne servise (RTS i RTV).

Dosadašnja praksa konkursnog finansiranja medija nije povećala medijski pluralizam niti je unapređen kvalitet medijskog sadržaja, ocenjeno je na debati "Nova medijska ekonomija".

Učesnik istraživanja BIRN-a Tanja Maksić rekla je u Medija centru da je analizirano 179 konkursa, uglavnom na lokalnom nivou, i da se pokazalo da su proizvedeni programi ispod svakog standarda, da nema analitičkog i kritičkog pogleda na stvarnost, kao i da su ti sadržaji uglavnom reportažnog i beletrističkog žanra.

Prema njenim rečima, primećeno je da su lokalne samouprave uglavnom novac davale kroz subvencije javnim preduzećima, a da je vrlo mali deo novca do medija stizao putem konkursa.

Tanja Maksić je rekla da su državni organi jako arbitrarno odlučivali gde će ići novac, a kriterijumi nisu bili jasni.

"Naravno, konurs je i dalje najbolji način raspodele novca, ali ti konkursi moraju da se rade po mnogo većim standardima", rekla je ona.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je programsko finansiranje i dalje mnogo bolje od direktnog davanja novca medijima i da je određivanje sredstava na konkursu bolje nego samovolja političara, ali da je mnogo toga i dalje nedorečeno.

Nenadić je kao glavne probleme u toj oblasti naveo postojanje prevelike diskrecije kod planiranja obima sredstava koja će biti izdvojena za finansiranje programa, neprecizni kriterijumi za raspodelu sredstava i pitanje razrešavanja sukoba interesa članova konkursne komisije.

Kao moguće probleme, Nenadić je naveo i to što zakon ne obezbeđuje proaktivno objavljivanje bitnih dokumenata za ocenu ispravnosti dodele sredstava i nepostojanje efikasnih pravnih sredstava za osporavanje uslova kriterijuma konkursa.

Predstavnik Agencije za privatizaciju Dušan Šutanovac je podsetio da je za medije koje treba da budu privatizovani izabran model prodaje kapitala javnim nadmetanjem a da će, ukoliko taj proces ne bude uspešan, biti podeljeno pravo vlasništva zaposlenim bez naknade ili će medijska kuća biti ugašena i izbrisana iz registra medija.

Šutanovac je rekao da će mediji imati obavezu da obave procenu vrednosti, da će ta procena biti prosleđena nezavisnom procenitelju i da će ti podaci o procenjenoj vrednosti postati javni u konkursnoj dokumentaciji, kada dođe do oglašavanja prodaje.

On, međutim, nije želeo da govori o eventualnoj zainteresovanosti investitora za kupovinu medija u državnom vlasništvu jer, kako je rekao, to što je neko poslao pismo o zainteresovanosti ne znači da će učestvovati u nadmetanju, i obrnuto.

Savetnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Irini Reljin podsetila je da do sredine juna 2015. godine u Srbiji mora da se okonča proces digitalizacije zemaljskog televizijskog signala i da nakon toga neće biti moguće štititi analogni signal od uticaja medija, kako iz Srbije tako i iz okolnih zemalja.

Irini Reljin je rekla da će u prve dve godine digitalizacije lokalni mediji imati značajnu pomoć države, pa čak i finansijsku, da se lakše snađu u novim okolnostima.

Prema njenim rečima, rok koji se odnosi na sredinu juna 2015. godine za digitalizaciju neće se odnositi na digitalizaciju signala radio stanica, već će taj proces "sačekati neko bolje vreme".

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da je dosadašnja privatizacija medija u Srbiji bila jednako uspešna ili neuspešna kao i privatizacija uopšte i da je urbani mit da su tu mediji prošlo gore nego druge kompanije.

Prema njegovim rečima, postoje i dobri i loši primeri privatizacije medija.