"Prioritet Srbije članstvo u EU"

Na godišnjem sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u Bratislavi rekao da Srbija sprovodi ubrzane reforme kako bi dostigla najviše evropske standarde u svim oblastima i time ispunila kriterijume za članstvo.

On je istakao da je plan Vlade Srbije za izlazak iz ekonomske krize zasnovan na merama štednje, ali i na ozbiljnijem prilivu budžetskih prihoda, tako što će umesto povećanja poreza u cilju uvećanja poreskih prihoda biti povećan obim naplate.

Razvoj ekonomije, a kao preduslov toga, uspostavljanje održivog, dobrog upravljanja, nedvosmisleno su među ključnim pitanjima u kontekstu razvoja regiona Zapadnog Balkana u celini“, kazao je Dačić.

Šef srpske diplomatije ocenio je da je sastanak u Bratislavi još jedna prilika za suštinsku razmenu mišljenja članica Višegradske grupe i ministara Zapadnog Balkana o aktuelnim političkim i ekonomskim temama.

Šef srpske diplomatije je, kako je rekao, uveren da će razmena mišljenja na sastanku u Bratislavi, a posebno činjenica da dolazi do uspostavljanja nove regionalne strukture - Fonda za Zapadni Balkan, doprineti iniciranju niza regionalnih projekata čija će realizacija biti dodatni podsticaj razvoju stabilnosti, međusobne saradnje a time i ekonomskom napretku u regionu.

On je zaključio da je zajednički interes svih u regionu Zapadnog Balkana sprovođenje uspešnih reformi u cilju uspostavljanja efikasnih ekonomskih sistema što će omogućiti podizanje životnog standarda i sveopšteg kvaliteta života.

Šefovi diplomatija članica Višegradske grupe, Austrije i zemalja zapadnog Balkana, zajedno sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini ocenili su danas na sastanku u Bratislavi da je proširenje EU na region ključni faktor stabilizacije Evrope i da ne treba govoriti o umoru od proširenja na jednoj ili drugoj strani.

Domaćin sastanka, slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, negirao je da izjava novog šefa evropske komisije Žan Klod Junkera da se ne očekuje prijem nijedne nove članice u narednih pet godina potvrđuje umor od proširenja.

"Proces evropske integracije ima svoj tempo, svoju logiku i ni uz najveće napore nije realno da u narednih pet godina bilo koja od zemalja zapadnog Balkana ispuni sve kriterijume, zaključi sva poglavlja i istovremeno uspešno dovrši proces ratifikacije sporazuma u svim članicama Unije", upozorio je Lajčak na konferenciji za novinare sa ministrima zapadnog Balkana.

Lajčak je naglasio da je to jasno i zemljama u regionu ali da je šefovima diplomatija Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske koje čine Višegradsku grupu zasmetao način na koji je to saopšteno.

"Zato što je neophodno da Evropa naglasi privrženost tom procesu proširenja i nužno je da građani u zemljama zapadnog Balkana vide svoju perspektivu članstva u EU kao realnu, dostižnu i konkretnu", rekao je Lajčak.

Na današnjem sastanku u Bratislavi često se od balkanskih ministara čuo termin "pet godina + jedan dan", kako je protumačio Lajčak, kao izraz rešenosti zemalja regiona da učine u tih pet godine sve što je do njih da bi neke od njih tog narednog dana mogle da pristupe EU.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić našalio se pred novinarima, kada je Lajčak govorio o značaju izveštaja o napretku kandidata i njihovim slabostima koje bi trebalo da reše do ulaska u EU. "A prednosti? Govorimo stalno o nedostacima. Istaknite prednosti", kazao je Dačić a Lajčak je odgovorio da su prednosti sve ostalo.

Šef diplomatije Austrije Sebastijan Kurc branio je danas projekat gasovoda Južni tok za koji su zainteresovane zemlje Balkana a iz Višegradske grupe pre svega Mađarska.

"Nije istina da Južni tok podržavaju samo Austrija i Mađarska, tih zemalja ima više. Južni tok nije gasovod koji ima za cilj prvenstveno da zaobiđe Ukrajinu već još jedan put dostave gasa.

Mislim da kao pouku krize u Ukrajini moramo da izvučemo to da moramo da delamo a ne da budemo zavisni i da moramo da obezbedimo alternativne tokove gasa", kazao je Kurc.

Na ovom šestom sastanku ministara V4 u proširenom formatu sa ministrima zapadnog Balkana objavljeno je osnivanje Fonda solidarnosti za zapadni Balkan sa sedištem u Tirani po uzoru na slični fond za podršku regionalne saradnje kakav ima Višegradska grupa.

Početni finansijski ulog Višegradske grupe u taj fond je 80.000 evra a Lajčak je podsetio da je Višegradska grupa ove godine u obliku grantova u reforme na zapadnom Balkanu uložila 700.000 evra.