Koliko naši đaci (ne) znaju

Beograd -- Standardi postignuća učenika, koji definišu šta učenik zna i ume na kraju određenog ciklusa obrazovanja, nedovoljno se koriste u praksi.

Izvor: Tanjug
Podeli

Ti standardi nisu ni prepoznati kao alatka za dobar rad nastavnika, pokazalo je istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Učitelji i nastavnici doživljavaju standarde, koji su doneti 2011. godine, kao administrativnu meru spolja nametnutu za kontrolu kvaliteta, pa naši đaci četvrtog i osmog razreda, koji su učestvovali u istraživanju nisu u stanju da na primer iz srpskog uspešno formulišu ideju teksta ili da iz matematike prave razliku šta je prava, poluprava, duž...

Istraživanje, rađeno na uzorku od 5.000 učenika, pokazalo je da više od 50 odsto njih doslovno tumači tekst, a samo mali broj najnaprednijih izvodi složenije zaključke, tumači tekst i uviđa poentu, rekla je predstavnica Zavoda Jasmina Đelić na predstavljanju rezultata članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.

"Ne kažemo da treba spuštati standarde, ali treba razmisliti da li je nastavnicima dovoljno jasno na čemu treba da rade do kraja četvrtog razreda", rekla je Đelićeva, smatrajući da treba preispitati i sadržaje udžbenika, ali i zahteve koji se postavljaju učenicima.

Ona je podsetila da je poslednje nacionalno istraživanje o postignućima učenika bilo 2004. godine.

Istraživanje urađeno proletos, slično nacionalnom, ima za cilj da otkrije da li učenici ostvaruju očekivane rezultate u odnosu na zadate standarde. U četvrtom razredu testirano je znanje iz srpskog, matematike i prirode i društva, a u osmom znanje iz srpskog i matematike.

U matematici četvrtaci najčešće greše kod redosleda računskih pojmova, ne razlikuju pojmove prava, poluprava, duž, ne poznaju pojmove "veći za", "manji za", ne razlikuju formule za oblik i površinu pravougaonika, rekla je Đelićeva.

Na sva tri testa, deset odsto najslabijih učenika rešava prosečno 25 odsto zadataka, a 90 odsto najuspešnijih daju oko 85 procenata postignuća, pokazalo je istraživanje.

Takođe, pokazalo se da postoje razlike u obrazovanju đaka na selu i u gradskim sredinama, a da devojčice imaju znatno bolja postignuća (61 odsto) od dečaka (54 procenta) na testu iz srpskog jezika.

Standardi su postavljeni tako da se očekuje da više od 80 odsto dece reši pitanja s osnovnog nivoa, 50 odsto sa srednjeg, a oko 25 procenata đaka treba da bude uspešno na naprednom nivou.

Analiza je pokazala i da nastavnici koji su pregledali testove uopšte nisu poštovali uputstvo za ocenjivanje, pa su sastavljači pitanja prinuđeni da prave testove zatvorenog tipa (na zaokruživanje), što može da zavara kad su u pitanju postignuća đaka, rečeno je na sednici saveta.

strana 1 od 261 idi na stranu