"Srbija nije u žiži SAD"

Skup "Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?", koji je danas počeo, trajaće tri dana i na njemu učestvuje veliki broj političara i eksperata za spoljnu politiku i bezbednost iz Srbije, regiona i sveta.

Predavač za politiku i medjunarodne odnose Koledža Emanuel Univerziteta Kembridž Ajši Zarakol, učesnica sesiji na temu "Sećanje i istorijske analogije u svetskoj politici", tvrdi da je Vašington trenutno zaokupljen aktuelnim krizama, te da su one sada prioriteti američke spoljne politike.

"U žiži interesovanja SAD nisu ni Srbija, ni istočna Evropa. SAD ignorišu sve zemlje koje su stabilne", ocenila je Zarakol.

S takvim mišljenjem slaže se i profešor političkih nauka Univerziteta Obern iz SAD Džim Seroka, koji učestvuje na panelu "Sećanje i (ne)sigurnost u bivšoj Jugoslaviji", i koji je za Tanjug izjavio da je to što Srbija nije više u fokusu Vašingtona, dobro jer Beogradu daje mogućnost da lakše i slobodnije odgovori na izazove.

Učesnici foruma ocenili su i da ni SAD ni Rusija nisu više ono što su nekada bile po pitanju sile, ni materijalno, a ni ideološki.

"Imaćemo budućnost sa tenzijama, ali ne kako je to bilo ranije u hladnom ratu. Biće više haotično, jer ima puno igrača, i nevladinih. Hladni rat je bio loš, ali je postojao neki red", rekla je Zarakol.

Iver Nojman, profesor Londonske škole ekonomije, koji je otvorio Beogradski bezbednosni forum, rekao je da strahuje za budućnost Rusije kao velike sile, posebno zato što, kako kaze, poslednjih meseci Moskva pokušava da se prikaže kao velika sila izvan svojih granica.

To je razlog za zabrinutost, kaže, Nojman, jer je svet u ukrajinskoj krizi percipirao Rusiju, ali ne kao veliku silu koja ima uticaj na svetski red i sa težnjom da bude korisna po mir.

Viši istraživač i saradnik Danskog instituta za medjunarodne studije Hans Moricen smatra da kriza u Ukrajini ne utiče toliko na Srbiju i Zapadni Balkan koliko na baltičke zemlje i Poljsku.

Komentarišući ukrajinsku krizu, Moricen je kazao da primećuje kako Srbija uspeva da se drži neutralno po tom pitanju.

"Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, vezuje ih istorija, a pošto deo gradjana želi da udje u EU i NATO, uspeva za sada da ostane neutralna", rekao je Moricen.

Upitan da li Srbija može dugoročno ostati neutralna, Džim Seroka je ocenio da takva pozicija nije loša i istakao da neutralnost Srbije ne utiče na bezbednost EU i NATO

Seroka je ukazao da je Srbija bitna za bezbednost na Balkanu, dodajući da bez nje nema bezbednosnog rešenja.

I Aleksandar Sazdovski, zamenik predsednika nevladine organizacija "Jedinstvena Makedonija", smatra da je Zapadni Balkan faktor stabilnosti u Evropi u velikoj meri.

"Postaje sve jasnije da je Balkan potencijalno tlo za regrutovanje potencijalnih terorista. Balkan ima političke, socijalne ekonomske probleme, koji su podloga za privlačenje takvih ljudi. Uveren sam da se treba posvetiti socio-ekonomskim problemima na Balkanu, kao što su siromaštvo, obrazovanje i slično kako bi se sprečila podrška takvih ekstremnih pokreta, umesto da se pridje problemu kada nastane", poručio je on.

Hans Moricen je ocenio da je Zapadni Balkan relativni faktor stabilnosti u Evropi, koja se prilično sporo širi ka Srbiji.

"Za ulazak u EU biće potrebno vreme, možda i prethodno članstvo u NATO", istakao je Moricen.

Na prvom panelu na temu "Teoretisanje o sećanju/bezbednosna mreža", osim Moricena učestvovali su Aleksandrija Ines, predavač na medjunarodnim odnosima Univerziteta Istočna Anglija, Jelena Subotić, vanredni profesor na odeljenju za političke nauke Državnog univerziteta Džordžija, Urban Jakša, stidendista doktorskih studija Univerziteta Jork.

Na drugom panelu učestvovali su Elizaveta Gaufman, predavač Univerziteta Eberhard Karls u Tibingenu, Dominika Voznijak, stipendista Fakulteta za novinarstvo i političke nauke Univerziteta u Varšavi, kao i Jelena Subotić.

Na trećem panelu skupa pored Seroke i Sazdonovskog, učestvovali su Lea Dejvid, postdoktorski stipendista Štorlic instituta za istraživanje holokausta, Kalina Jordanova, doktorant univerzitetskog Koledža u Londonu i Petra Roter, vanredni profesor za medjunarodne odnose Univerziteta u Ljubljani.

Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je okupio 450 učsnika, traje do 2. oktobra.

Forum, čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, ove godine je, navode organizatori, privukao dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva, a organizovali su ga Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.