Tusk, "Merkelin čovek od poverenja"

Tusk, koga je zvanično nominovala poljska vlada, već duže vreme važio je za najvećeg favorita za predsedavajućeg Evropskog saveta.

On je drugi predsednik Evropskog saveta i prvi predstavnik zemalja sa prostora centralne, odnosno istočne Evrope, koje su se priključile EU pre desetak godina, koji dolazi na ovu funkciju.

Tusk je od novembra 2007. godine predsednik Vlade Poljske. Tokom duge i uspešne političke karijere bio je poslanik od 1997, a od 2001. potpredsednik poljskog Sejma (skupštine).

Parlamentarni lider opozicije bio je od 2003. do 2007. godine.

Tokom kandidature za predsednika Evropskog saveta, mediji su mu zamerali nedovoljno poznavanje stranih jezika.

Poljska je inače prethodno nastojala da na funkciju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU dovede svog šefa diplomatije Radeka Sikorskog ali italijansko insistiranje na njihovom kandidatu Federiki Mogerini završilo se izborom Tuska na funkciju predsednika Saveta Evrope.

Nakon potvrde Evropskog saveta, koga čine 28 šefova i vlada zemalja članica, tokom radne večere o Tuskovoj nominaciji će se glasati u Evropskom parlamentu.

U mladosti, tokom studija, aktivista nezavisnih sindikata Solidarnost u rodnom Gdanjsku, diplomirani istoričar koji je neko vreme porodicu prehranjivao kao fizički radnik, u politici od pada komunista 1989. godine a od 2007. godine i premijer, jedini kome su u istoriji Poljaci ukazali poverenje da zemlju vodi i u drugom mandatu, 57-godišnji Tusk potiče iz manjine Kašuba, koju su po istorijskim potrebama svojatali i Nemci i Poljacii

Osnivač je i predsednik stranke Građanska platforma, koja važi za političku organizaciju desnog centra.

Taska smatraju za liberalnog političara, ponešto konzervativnih stavova.

U poslednje vreme često se oglašavao reakcijama na događaje u susednoj Ukrajini, koju s Poljskom vezuje duga, često i burna istorija.

Pre nekoliko dana je, s tim u vezi, izjavio da, na osnovu obaveštajnih informacija NATO-a i Poljske, postoje dokazi da su regularne jedinice ruske armije aktivne u Ukrajini.

Naglašavao je da Poljska “pomno prati razvoj događaja u Ukrajini jer je zabirnuta zbog posledica koje bi postupci Moskve mogli imati po njenu sopstvenu bezbednost”.

Tusk je tada izjavio i da njegova namera nije da “pojača osećaj ugroženosti, već da ojača osećaj odgovornosti”.

Bio je anagažan na osnivanju fonda s ciljem očuvanja kompleksa nacističkog koncentracionog logora Aušvic, odnosno odgovarajuće muzejske postavke, apelujući na pomoć evropskih lidera da se očuva sećanje na najveće stratište iz vremena nacizma u Evropi.

Oženjen je, otac dvoje dece, ima sina i ćerku a iz nezvaničnih izvora poljski mediji javljaju da njegova supruga Malgožata ima velikog udela u ubeđivanju supruga da ostavi nedovršeni posao na domaćoj političkoj sceni i prihvati se funkcije u Evropi.

Čovek kompromisa, u koga veruje Angela Merkel

Tusk slovi kao čovek od poverenja nemačke kancelarke Angele Merkel a za nove postkomunističke članice Unije kao nada da Evropa neće tek tako mahnuti rukom nad njihovim obnovljenim strahom od Rusije.

Iako je i zajedno sa predsednikom Poljske Bronjislavom Komorovskim jedan od glavnih advokata Ukrajine u EU a trenutno zagovornik oštre lnije u odnosima sa Moskvom, Tusk ne spada u poljske antiruske jastrebove i važi kao čovek kompromisa.

"Često čujem da bi Poljska trebalo da se angažuje samostalno, što zvuči vrlo efektno. Na način koji bi Poljsku oterao u politički aut. Zamislimo Poljsku koja bi samostalno odlučila da uvede embargo Rusiji. Zamislimo kako smo usamljeni u energetskom ratu. Za mene je primarna bezbednost Poljske, a ne avanture zato što se neko načitao romantičnih romana", hladio je Tusk ove sedmice pred poslanicima Sejma radikalne zahteve poljske opozicije prema Rusiji.

Posebno srdačni odnosi i lično prijateljstvo vežu Tuska za nemačku kancelarku Angelu Merkel. Njen deda ima poljske korene, Tusk je Kašub i oboje su vezani za poljsko-nemačko pograničje, sličnih su godina, oboje imaju iskustva iz totalitarnog režima, oboje marljivo neguju nemačko-poljsko pomirenje.

Tusk je nakon vlada konzervativaca braće Kačinjski, pokojnog predsednika Leha i bivšeg premijera Jaroslava, okrenuo kormilo Poljske ka Evropskoj uniji, oslanjajući se na Evropu kao glavnog saveznika a u njoj na Nemačku a ne više na SAD.

Tusk je jedini od poljskih premijera desnice koji je koristio one retke momente i prilike za otopljavanje odnosa sa Rusijom, posebno nakon tragične avionske nesreće u Smolensku kada se u pokušaju sletanja na loše opremljeni vojni aerodrom po nemogućim vremenskim uslovima i gustoj magli 2010. godine srušio avion predsednika Leha Kačinjskog i sa njim poginulo jos 95 članova visoke državne delegacije i posade.

Brat blizanac pokojnog predsednika, lider konzervativne opozicije, Jaroslav Kačinjski čak je Tuska nekoliko puta optužio da ima zajedno sa predsednikom Rusije krv na rukama a da je Kremlj uklonio njegovog brata zbog oštrog kursa prema Rusiji.

I Kačinjski je međutim, danas kada je postalo jasno da je Tusk favorit za tu visoku funkciju u Uniji, izrazio javno podršku Tusku, dok se do juče cinično šalio: Neka ga vodi ko god hoće, samo da ne bude ovde u Poljskoj.

Tusk, zajedno sa predsednikom Komorovskim, spada u glavne zagovornike teze da bi Evropa trebalo da ignoriše svoj umor od proširenja i što pre u svoje redove primi zemlje zapadnog Balkana, na čelu sa Srbijom a tokom predsedavanja Poljske EU 2011. glavni spoljnopolitički prioritet je bilo dovršavanje pristupanja Hrvatske i napredak ostalih zemalja zapadnog Balkana.

U novim članicama EU preovlađuje mišljenje da će Tusk uspeti da izabalansira popustljivost nove Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini prema Rusiji.