Godinu dana Snoudenovog utočišta

Agencija prenosi pretpostavku ruskih eksperata da je Federalna migraciona služba (FMS) već produžila boravak američkom državljaninu, ali da iz određenih razloga to ne saopštava.

Snouden je juna 2013. godine predao "Vašington postu" i "Gardijanu" niz poverljivih materijala o američkim i britanskim programima za praćenje na internetu, podseća agencija.

Potom je odleteo u Hongkong, odakle je 23. juna te godine doleteo u Moskvu i boravio u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Sseremetjevo".
U avgustu je dobio privremeni azil u Rusiji u trajanju od godinu dana.

Snoudenov zastupnik Anatolij Kučerena ranije je izjavio da je Amerikanac podneo dokumenta za produženje boravka u Rusiji, medjutim, nije poznato u kom statusu.

FMS nije komentrisao zahtev Snoudena, pozivajući se na poverljivost informacije.

U Rusiji bi Snouden mogao da produži dozvolu za privremeno utočište ili da zatraži privremeni boravak, ukoliko bi rešio da se nastani u toj zemlji, a ako bi to bio slučaj, eksperti smatraju da bi to svedočilo o njegovoj nameri da dobije rusko državljanstvo, navodi RIA Novosti.

Pored toga, u medijima se pojavila informacija da je Snouden uputio zvaničan zahtev vlastima Brazila za odobrenje azila, ali je brazilsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da nije dobilo takav zahtev.

U SAD Snoudena optužuju za predaju tajnih podataka specijalnim službama drugih zemalja i po svakoj od tri tačke preti mu do deset godina zatvorske kazne.

Snouden je u jednom od intervjua rekao da bi se najradije vratio kući.

Ministar pravde Nemačke Hajko Mas nedavno mu je savetovao da se preda američkim vlastima, inače će izbegavati sud čitavog života.

Advokati Snoudena demantovali su, medjutim, da se on priprema za povratak u SAD, kako bi se pojavio pred sudom.

Za australijski televizijski kanal "Ej-Bi-Si" (ABC) Džeslin Radak rekla je juče da bi Snouden mogao duže ostati u Moskvi.

"On se sada nalazi na najsigurnijem mestu koje može da pronadje, a Rusija je već ukazala da je spremna da ga zadrži, dozvoli mu da ostane", rekla je ona.

Visoki komesar UN za ljudska prava Navanethem (Navi) Pilaj, pak, smatra da bivši saradnik CIA i NSA treba da ima pravnu zaštitu od krivičnog postupka, jer "oni koji obelodanjuju prekršaje iz oblasti ljudskih prava treba da budu zaštićeni".

Trenutno je nepoznato Snoudenovo boravište, a avgusta 2013. načelnica moskovske uprave FMS Olga Kirilova saopštila je da on ne živi u Moskvi.

Po pravilu, Snouden za pojavljivanje u javnosti koristi video-vezu i na taj način komunicira sa novinarima i medjuanrodnim organizacijama.

U aprilu je Snouden putem video-obraćanja tokom sednice komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava rekao da bi želeo da može da nastavi da putuje i živi normalno, ali da je to nemoguće jer su mu SAD poništile pasoš.

Pisalo se krajem prošle godine da se zaposlio i da će raditi za jedan veći ruski sajt, a sam Snouden je u intervjuu "Gardijanu" rekao da deo vremena koristi na usavršavanje tehničkih znanja, kao i da radi na protokolu šifriranja koji bi pomogao pripadnicima nekih profesija da zaštite svoje izvore informisanja i podatke.

Kučerena je nedavno rekao da je još aktuelno pitanje Snoudenove bezbednosti.

"Kada bih mogao da sa njim organizujem susret, učinio bih to, ali ne sada, jer je ipak i dalje aktuelno pitanje bezbednosti", rekao je on.

Ruski advokat nije želeo da komentariše produžetak Snoudenovog boravka u Rusiji, niti da precizira u kom bi statusu želeo da ostane, navodeći da je konačna odluka na FMS.

Tokom ovih godinu dana, o Snoudenu je napisano nekoliko knjiga, postao je junak stripova a dobitnik je i nekoliko nagrada.

Izmedju ostalog, Kučerena je napisao psihološko-politički triler "Vreme hobotnice" zasnovan na Snoudenovom životu i prava na ekranizaciju prodao reditelju Oliveru Stounu.