Telegram kojim je počeo Veliki rat

Telegram je stigao u ratnu prestnoicu Srbije pre tačno sto godina, jedan mesec nakon atentata u Sarajevu, u kojem su ubijeni prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga. Od danas je ovaj telegram izložen u Domu Narodne skupštine u Beogradu.

Objava rata upućena je Srbiji u prepodnevnim satima, običnom telegrafskom poštom, a telegram je sadržao tri rečenice. U prvoj je pisalo da Vlada Srbije nije "na zadovoljavajući način odgovorila na notu" iz Beča, dostavljenu 23. jula, odnosno na ultimatum. Potom je sledio stav da je otuda Austrougarska "prinuđena da se osloni na silu oružja".

A treća, poslednja rečenica, glasila je: "Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom".

Telegrami su izloženi i u Beču i u Beogradu, a srpski istoričari nedavno su otklonili dilemu i oktrili da je tadašnji predsednik Ministarskog saveta Nikola Pašić telegram primio u niškom hotelu "Evropa", a ne u "Orijentu", kako se ranije mislilo.

Kako su prenele "Južne vesti", na osnovu izjave Sibe Miličića i Ivana Đerasimovića iz 1934. godine ustanovljeno je da je dokument stigao u hotel „Evropa“, nekada na mestu današnje zgrade Pošte, odnosno tačnije, preko puta nekadašnjeg hotela „Niš“ u Voždovoj (tada Pirotskoj) ulici.

"U zabelešci telegrama se navodi da je stigao 28. jula 1914. godine i da ga je primio pisar Momčilo D(Đ)urašković. Do sada je bilo malo poznato da je na tekst ultimatuma Nikola Pašić odgovorio 'To smo i očekivali'. Vrlo često se može videti da istorijski podaci navode da je Pašić primio telegram u 'Orjentu', ali ovaj dokument dokazuje da je to zapravo bilo u 'Evropi'", rekao je istoričar Boban Janković, arhivista u ovoj državnoj ustanovi za "Južne vesti".

Osim telegrama objave rata, u Domu Narodne skupštine su u okviru izložbe "Juli 1914 - u dokumentima" izloženi i izjava britanskog ministra spoljnih poslova da je srpski odgovor na austrougarski ultimatum osnov za mirno rešenje spora, vanredno izdanje "Novosti" iz tog vremena, kao i stenografske beleške s vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Nišu od 27. do 31. jula 1914. godine...

U vitrinama izložbe je i pismo regenta Aleksandra Karađorđevića ruskom caru Nikolaju II u kojem ga obaveštava da je Austrougarska predala ultimatum sa zahtevima koji su ponižavajući za Srbiju kao nezavisnu državu i odgovor ruskog cara da Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije.

Tu su i obaveštenja o prekidima diplomatskih odnosa Austrougarske sa Srbijom, o predaji odgovora na ultimatum Austrougarske i prekidu diplomatskih odnosa Austrougarske sa Srbijom, proglas regenta Aleksandra Karađorđevića i srpske vlade povodom objave rata Austrougarske Srbiji.

Biće izložena informacija poslanika Kraljevine Srbije u Londonu Matije Boškovića Pašiću o izjavi britanskog ministra spoljnih poslova Edvarda Greja nemačkom ambasadoru u Londonu knezu Lihnovskom da je srpski odgovor na austrougarski ultimatum zadovoljavajući i da daje osnov za mirno rešenje spora, pisana 28. jula 1914. godine.

Pročitajte još:

Prvi svetski rat - 100 godina posle

Na zgradu Banovine u Nišu postavljena spomen-ploča

Telegram objave rata:

Kraljevom ministru inostranih dela u Nišu

Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. godine, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.

Ministar inostranih dela Austrougarske, grof Berthold“.