"Set zakona za medijski pluralizam"

Beograd -- Ministar Ivan Tasovac rekao je da setu medijskih zakon obezbeđuje transparentnost vlasničke strukture, definiše javni interes i štiti medijski pluralizam.

Izvor: Beta
Podeli

On je podvukao značaj toga što država treba da izađe iz vlasništva u medijima do kraja jula 2015.

Tasovac je pred skupštinskim Odborom za kulturu i informisanje obrazložio Predlog zakona o javnom informisanju, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima, a Odbor je predložio parlamentu da usvoji set medijskih zakona.

Vlada je set zakona dostavila na usvajanje po hitnoj proceduri, budući da se, prema obrazloženju predlagača, njima uspostavlja neophodan zakonski okvir za kvalitetnije informisanje građana a medijska scena uređuje u skladu sa praksom kakva postoji u državama EU.

Ministar je objasnio da će, po završetku procesa privatizacije u medijima, moći da se kod države aplicira za finansijsku podršku onim sadržajima koji predstavljaju javni interes u oblasti informisanja.

Konkursno finansiranje biće, prema njegovim rečima, deo ozbiljne procedure primene ovih zakona, i biće detaljnije uređeno podzakonskim aktima. đ

Zakon o javnom informisanju je, kako je rekao poslanicima, predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciju medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvati programske sheme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

Tasovac je naglasio da je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o sva tri zakona, a što se tiče strukovnih i nevladinih organizacija one su mogle da daju svoje mišljenje tokom procesa javne rasprave.

Kada je reč o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, Tasovac je precizirao da on predviđa postojanje dva javna servisa - Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, i da garantuje njihovu institucionalnu i programsku nezavisnost, definiše javni interes i način finansiranja javnih serisa.

Prema njegovim rečima, zakonom će biti ukinuta TV pretplata i država će do januara 2016. finansirati rad oba medija kako bi obezbedila njihovu stabilnost, a nakon toga će taksa postati jedini način finansiranja javnih servisa.

Iznos takse će biti do 500 dinara, a ključna razlika u odnosu na dosadašnji sistem finansiranja posredstvom pretplate je to što je pretplata u izvesnoj meri bila dobrovoljna, dok će taksa biti obavezna.

"Evropska praksa je pokazala da se suštinska nezavisnost javnog servisa obezbeđuje kada građani taksom finansiraju javni servis", istakao je Tasovac

Poslanici stranaka koje čine vladajuću većinu su predložene zakone ocenili kao izvanredne, posebno zbog činjenice da se njima uvodi red u vlasničku strukturu medija.

"Ovi zakoni ulaze u tamni vilajet rešavanja pitanja vlasničke strukture u medijima koji muce naše drušvo godinama. U prošlosti je bilo moguće da tajkani i predsednici stranaka budu vlasnici medija a da za to niko ne zna, a ovaj zakon onemogućuje tako nešto", ocenio je šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić.

Prema njegovim rečima, ovi zakoni se donose u atmosferi jasnog opredeljenja vlade za reforme i želje da se obećanja data građanima ispune.

"Prošlo je vreme kada su se obećanja davana u kampanji zaboravljala danom izbora. Prošlo je vreme kada su se obećanja data u ekspozeu mandatara zaboravljala danom izglasavanja vlade. Prošlo je vreme kada se tražilo sto dana nenapadanja, ovo je vreme kada predsednik vlade i vlada ispunjavaju obećanja", poručio je Babić.

Poslanik SNS Vladimir Djukanović je, iako je izrazio razumevanju za potrebu da se medijski zakoni usklade sa Zakonom o prekršajima, ocenio da su kaznene odredbe za nepoštovanje ovih zakona u nekim slučajevima mogle da budu rigoroznije.

Poslanici opozicije su na sednici odbora negodovali zbog činjenice da se ova tri zakona usvajaju po hitnoj proceduri i da su članovi odbora priliku da prouče ta tri obimna zakona dobili samo nekoliko sati uoči sednice nadležnog skupštinskog odbora.

Poslanica NDS Branka Karavidić je konstatovala da je nemoguće na kvalitetan način proučiti 320 članova zakona za jedno jutro, a poslanica DS Aleksandra Jerkov ocenila je da je hitna procedura za usvajanje ovih zakona svedočanstvo neodgovarajućeg tretmana skupštine od strane vlade samo da bi se ispoštovali rokovi koji je premijer dao u ekspozeu.

"Nije problem u postojanju proceduralne mogućnosti za hitni postupak, problem je kada se hitni postupak koristi da se od građana krije šta se nalazi u zakonima koji se usvajaju", kazala je Jerkov.

Ministar Tasovac je, odgovarajući na primedbe poslanika, objasnio da su medijski zakoni bitan korak u procesu pristupanja EU, i da je hitna procedura, između ostalog, uslovljena kalendarom administracije u Briselu koja priprema redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije.

"Ako postoji neki zakon o kojem se priča čitavu deceniju onda su to zakoni iz oblasti informisanja. Oni se zapravo donose po usporenoj proceduri, jer da je sreće oni bi bili odavno usvojeni", kazao je Tasovac, koji je konstatovao da je u ovom slučaju zakonodavna procedura potpuno zadovoljena.

Pomenuti zakoni će biti na dnevnom redu vanrednog zasedanja Skupštine Srbije koje će početi sutra, i na kojem će pred poslanicima, osim medijskih zakona, biti Predlog zakona o privatizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Parlament će u sredu, na vanrednoj sednici koja počinje sutra, razmotriti predloge zakona o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim medijskim servisima.

Na sednici Odbora kojoj je prisustvovao ministar kulture Ivan Tasovac, opozicija je zamerila što se ovi zakoni donose po hitnom postupku.

Ministar kulutre i predstavnici vladajuće kolacije na te kritike su odgovorili da se o usvajanju tih zakona govori već dve godine i da je o njima bila organizovana i javna rasprava.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je da će novi medijski zakoni doneti ukidanje TV pretplate.

Sve predloge zakona možete pročitati na sajtu parlamenta Srbije OVDE.

Sednica je sazvana na zahtev Vlade Srbije.

Početak vanredne sednice je sutra u 10 časova.

Novim Zakonom o elektronskim medijima čije se usvajanje očekuje je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije.

Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružiocima medijskih usluga, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije.

Dozvolu za emitovanje programa će Reuglatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme, ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se moža oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i
trajno.

Oduzimanje dozvole predivđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosni krši načelo medijskog pluralizma.

Predlogom zakona, predviđa se da pružaoci medijskih usluga mogu da budu javni servisi, komercijalni pružaoci usluga i civilni sektor.

Predviđeno je i da vlasnici neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.

Regulator je ovlašćen i da predloži Vladi Srbije i novu medijsku strategiju za elektronske medije.

Kako je navedeno u obrazloženju zakona, osnovni razlozi za njegovo donošenje jeste ubrzan tehnološki razvoj u oblasti elektronskih medija i usklađivanje s procedurama i standardima Evropske unije.

"Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast", navodi se u obrazloženju.

strana 1 od 184 idi na stranu