EU: 195 miliona evra Srbiji i BiH

Brisel -- Evropska unija će izdvojiti ukupno 195 miliona evra za sanaciju šteta od poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, rekao je komesar za proširenje EU Štefan File.

Izvor: Tanjug
Podeli

"Od ukupno 195 miliona evra, 85 miliona biće idzvojeno za BiH, 80 miliona za Srbiji, a 30 miliona će se ticati regionalnih mera za namirivanje štete", rekao je File i dodao da je EK zatražila od zemalja članica dodatnih 123 miiona evra za dalju obnovu i prevenciju poplava.

On je na Donatorskoj konferenciji koja se održava danas u Briselu, rekao da se radi isključivo o novcu od institucija EU i da u tu cifru ne ulaze donacije pojedinačnih članica.

Skup je počeo emitovanjem tri filma o poplavama i reakciji međunarodne zajednice, a konferenciju u zgradi "Šarlemanj" u središtu briselskog Evropskog kvarta zvanično su otvorili komesar za proširenje EU Štefan File, premijerka Slovenije Alenka Bratušek i ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus.

Komesar File pri tom je istakao da odgovornost za obnovu od poplava počiva pre svega na Srbiji i Bosni i Hercegovini, koje treba da se uključe u regionalne i evropske programe odbrane od prirodnih nepogoda.

"Prevencija je jeftinija od sanacije posle nesreće. Uvek se isplate investicije u prevenciju", rekao je File na otvaranju donatorske konferencije za obnovu Srbije i BiH posle majskih poplava.

File je rekao da će donatori obezbediti deo sredstava za obnovu, ali da je na državama koje su pogođene poplavama odgovornost da ta sredstva što bolje primene i najavio da će za šest meseci biti održana konferencija na kojoj će se oceniti kako su sredstva iskorišćena.

"Naša posvećenost vama će biti trajna, a za šest meseci ćemo organizovati sledeću konferenciju kako bismo videli šta je urađeno od onoga što je prikupljeno danas. Za EK je velika čast sto organizuje konferenciju, ali je odgovornost za primenu sredstava na koricnicima", rekao je File.

On je upozorio da se zbog globalnog otopljavanja prirodne nepogode mogu očekivati i u budućnosti i da bi zbog toga na regionalnom nivou trebalo napraviti sistem zašite.

"Srbija i BiH bi trebalo da se uključe u evropski sistem civilne zaštite kako bi se usovjila najbolja praksa, harmonizovale procedure sa drzavama članicama EU i na taj način razvile kapacitete za sopstvene mehanizme zaštite", rekao je File.

File je rekao da je EK brzo odgovorila na zahteve Srbije za velikom humanitarnom pomoći i da je to bila najveća operacija te vrste od kad je je uspostavljen sistem civilne zaštite u EU.

On je precizirao da su 23 države članice ponudile pomoć, borodove, helikopetere, a poslato je 800 radnika u Srbiju i BiH tokom operacije i zahvalio i državama van EU koje su pokazale solidarnost i ponudile hitnu pomoć.

Evropska komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristlina Georgieva poručila je da Srbija i BiH nisu same u suočavanju sa posledicama majskih poplava i da je EU spremna da pomogne.

"Videla sam svojim očima posledice poplava", rekla je Georgijeva na otvaranju donatorske konferencije i podsetila da je EU preko svoje službe za hitne reakcije odmah reagovala.

Ona je rekla da su spasilačke ekipe "učinile čuda" i da mnogi nisu spavali po 48 sati.

"U BiH smo zatrpali preko sto metara duboku rupu, a u Srbiji smo spasli ključno energetsko postrojenje", ukazala je komesarka.

"Možemo da poručimo: niste sami", poručila je Georgijeva učesnicima konferencije na srpskom jeziku.

Ona je upozorila da se zbog globalnog otopljavanja mogu očekivati nove nepogode i da se na to treba pripremiti.

"Evropa je u poslednjih 13 godina imala poplava koliko za prethodnih 200", ukazala je komesarka, uz uverenje da se evropske zemlje zajedno mogu uspešno suprotstaviti svakoj situaciji.

Delegaciju Srbije predvodi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, delegaciju Bosne i Hercegovine predsedavajući Predsedništva Bakir Izetbegović, koji su se takođe obratiti učesnicima skupa.

Predsednik Nikolić je u u Briselu preneo da, po proceni koju je Vlada Srbije sačinila u saradnji sa EU i UN, šteta od poplava je milijardu i po evra.

Izetbegović je poručio da će obnoova posle katastrofalnih majskih poplava biti moguća samo ako se bude radilo zajedno i zahvalio na solidarnosti i podršci.

"Prirodna katastrofa koja nas je zadesila nije poznavala granice, ali ni odgovori vlada nisu poznavali granice. Bilo je saradnje i solidarnosti tokom poplava, a ona se nastavila i kad se voda povukla", rekao je on.

Izetbegović je naveo da su prethodnih godina uloženi veliki napori kako bi odnosi u regionu bili poboljšani i ocenio da je trenutno saradnja na Zapadnom Balkanu na nivou kakav do sad nije viđen.

"Poplave koje su nas pogodile pokazuju da u buduhcnosti moramo da radimo ruku pod ruku", rekao je Izetbegović.

On je naveo da su ukupne ekonomske posledice poplava u BiH procenjene na 2,1 mijardi evra, što je, kako je naveo, 15 odsto ukupnog BDP u BiH, dodajući da su najviše pogođeni privatni sektor, poljoprivreda, transport.

On je takođe rekao da je više od 80 opština pogođeno poplavama i klizištima, a da je više od 100.000 građana moralo da napusti svoje domove.

"Potreban je hitan odgovor kako ljudi ne bi dočekali zimu van svojih kuća", rekao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, vlada BiH će raditi na tome da finansijska pomoć koju dobiju bude korišćena transparetno, brzo i efikasno.

Izetbegović je rekao i da je Bosni i Hercegovini mesto u Evropi, koja je, kako je rekao, "naša zajednička kuća" i da je potrebno ubrzati proces pristupanja te zemlje EU, ističući da je BiH spremna da ispuni svoje obaveze na tom putu.

Izetbegović je zahvalio na humanitaronoj pomoći koja je stigla iz država i organizacija širom sveta.

Na konferenciji učestvuju i brojni zvaničnici iz evropskih država, SAD, Japana i predstavnici međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, EBRD, OEBS...

Administratorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Helen Klark poručila je da će UN u potpunosti podržati napore Srbije i BiH za obnovu poplavljenih područja i pozvala međunarodnu zajednicu da im pomogne u tome.

Obraćajući se učesnicima Donatorske konferencije u Briselu, Klark je rekla da se lično uverila u teške posledice poplava u Srbiji i ocenila da prioritet međunarodne zajednice treba da budu mere kojima će da se zaštite zajednice i vitalni infrastrukturni i proizvodni kapaciteti za budućnost u Srbiji i BiH.

"Jasno je da je u Srbiji i BiH nužan brz napredak kako bi se zadovoljile potrebe najranjivijih građana kada je reč o njihovim domovima, sredstvima za život i osnovnim potrebama pre početka hladnih zimskih meseci", rekla je ona.

"Obe zemlje imaju sada priliku ne samo za obnovu, već i da postave temelje za odbranu od prirodnih katastrofa u budućnosti, a za to im je obema potrebna podrška međunarodne zajednice", istakla je Klark.

"Sistem UN je spreman da u potpunosti učestvuje u pružanju podrške kada je reč o kratkoročnim, srednjeročnim i dugoročnim potrebama za oporavak Srbije i Bosne i Hercegovine", naglasila je ona.

Podsetivši da su obe zemlje suočene sa finansijskom krizom, ona je istakla da je sada vreme da se pokaže prijateljstvo na delu.

"Ova kriza nas je podsetila koliko je važna regionalna saradnja među zemljama Zapadnog Balkana za unapređenje integrisanog i efikasnog sistema prevencija poplava i upravljanja vodama radi sprečavanja takvih katastrofa u budućnosti", istakla je ona.

Klark je prenela poruku solidarnosti generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koji je izrazio nadu da će konferencija unaprediti napore za podršku ljudima u Srbiji i BiH kako bi mogli da nastave sa svojim životima i obnove poplavljeno.

"Poplave u maju su neuobičajene i stavile su postojeće kontrolne sisteme na test krajnje izdržljivosti. Sada, kao što je u svojoj poruci ovom skupu danas naveo generalni sekretar UN 'izuzetne i nepredvidljive vremenske prilike vode ka sve eksremnijim poplavama svuda u svetu'", rekla je ona.

Iz tog razloga, kako je navela, od vitalnog je značaja da mere za smanjenje rizika od prirodnih nepogoda zauzmu visok prioritet kao odgovor na ove poplave, jer, kako je upozorila, područja u Srbiji koja je juče obišla biće opet poplavljena.

Pored predsednika Srbije, u srpskoj delegaciji je i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, savetnik predsednika Ivan Mrkić i direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenih područja Marko Blagojević, koji će predstaviti potrebe Srbije za sanaciju poplava.

Agendom je predviđeno da donatorska konferencija traje do 19 sati.

Nikolić se, pre konferencije, sastao s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, kao i s komesarom za proširenje EU.

Srbija je procenila da je šteta od poplava za srpsku privredu, infrastrukturu i kuće oko milijardu i po evra, dok je Bosna i Hercegovina iznela sumu od nešto više od dve milijarde evra štete.

Procenjuje se da će Srbija, kad se u obzir uzmu i najoptimističnije prognoze uspeha donatorske konferencije, morati sama da obezbedi bar 1,2 milijarde evra za sanaciju štete od poplava

EBRD nam dodeljuje 300 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodeliće Srbiji finansijsku pomoć u visini do 300 miliona evra za otklanjanje posledica katastrofalnih poplava koje su u maju pogodile zemlju, saopšteno je na Donatorskoj konferenciji u Briselu.

U nastojanju da pomogne Srbiji kako bi se oporavila od poplava, EBRD je izrazila spremnost da poveća i preusmeri sredstva dodeljena javnom i privatnom sektoru u Srbiji, i istakla da će od sada do 300 miliona evra biti dostupno za obnovu u javnom sektoru.

Pored toga, sredstva u visini do 100 miliona evra namenjena malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji biće dostupna iz Fonda za razvoj opštinske infrastrukture (MIDF), koja takođe mogu biti iskorisčhena za obnavljanje opštinske infrastrukture u oblastima pogođenim polavama.

EBRD je već sa Unikredit bankom u Srbiji potpisala dva ugovora o kreditiranju privatnog sektora u Srbiji u iznosu od 50 miliona evra, pri čemu oba zajma mogu biti iskorišćena za finansiranje projekata u poplavama pogođenim područjima.

Za hvatanje u koštac sa štetom od poplava, Bosni i Hercegovini su danas stavljena na raspologanje sredstva EBRD-a u visini do 58 miliona evra, koja će, kako je saopšteno, biti dostupna javnom sektoru, dok će dodatni iznos do 100 miliona evra iz fonda MIDF biti dostupan malim i srednjim preduzećima u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 302 idi na stranu