Ukrajina potpisala sporazum sa EU

Brisel, Strazbur -- Ukrajina, Moldavija i Gruzija potpisali su partnerske sporazume sa Evropskom unijom u Briselu i tako u jeku krize načinile istorijski otklon od Rusije.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Tri zemlje su se potpisom politički i ekonomski približile Zapadu, a vlast u Ukrajini vidi taj korak kao početak pridruživanja EU.

“Ovo nisu obični sporazumi, već beočuzi u našim odnosima”, izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej na svečanoj ceremoniji i naglasio da je cilj EU puna integracija ovih zemalja u zajedničko evropsko tržište.

“Ljudi su umirali, u Kijevu i drugde, za bolje odnose sa EU”, rekao je Van Rompej i naglasio da se te žrtve ne smeju zaboraviti.

Predsednik Saveta je istakao da sporazumi nisu upereni protiv Rusije, uprkos pretnjama Moskve da će uvesti ekonomsku blokadu zemljama koje ih potpišu.“ Spremni smo da razgovaramo sa ruskim partnerima kako bismo otklonili sve nesporazume”, rekao je Van Rompej.

Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo nazvao je potpisivanje sporazuma istorijskim činom koji će omogućiti Ukrajini, Moldaviji i Gruziji da uspostave slobodno tržište i stabilnu demokratiju. “Ovo nije kraj, nego početak puta”, rekao je Barozo na ceremoniji.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da je današnji dan “najvažnijim u istoriji Ukrajine od proglašenja nezavisnosti”. “Bilo je mnogo pokušaja da se ovo spreči, a Ukrajina je platila najveću cenu”, kazao je on i optužio Rusiju da je izvršila “spoljnu agresiju” na njegovu zemlju.

Porošenko je izrazio očekivanje da EU zaštiti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, ali i da joj otvori perspektivu punopravnog članstva, ukoliko ispuni kriterijume. “Deklaracija o perspektivi učlanjenja ne bi vas koštala ništa, a nama bi mnogo pomogla”, rekao je on.

Gruzijski premijer Irakli Garibašvili naglasio je da u jegovoj zemlji konsenzus i politička volja da se sporazumi sprovedu i takodje zatražio perspektivu učlanjenja u EU, a sličnu izjavu dao je i moldavski premijer Juri Leanča.

Bivša vlada u Kijevu je 21. novembra 2013. suspendovala pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju, što je izazvalo građane da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije, što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i vlade.

Ta odluka vlade je i izazvala ljude da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja predsednika i vlade.

A šta na to kaže Moskva?

"Posledice sporazuma Ukrajine i Moldavije nesumnjivo će biti ozbiljne", rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

Kremlj je ponovio da će Rusija preduzeti mere za odbranu svoje privrede "čim se pojave" znaci negativnih posledica. "Sve što je neophodno za odbranu naše privrede biće preduzeto", rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Sporazum koji je danas u Briselu potpisan, predviđa ukidanje većine carinskih prepreka između Ukrajine i zemalja EU. Trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma biće održani 11. jula, najavilo je juče rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Rusija će preduzeti zaštitne mere u slučaju da bude negativnog uticaja tih dokumenata pri njihovoj realizaciji na tržište Rusije, rekao je Peskov. "Predsednik Putin je već više puta saopštavao da će sve zavisiti od stupanja na snagu dokumenata, njihove ratifikacije i realizacije. Nije stvar u dokumentima, već u njihovoj mogućnosti uticanja na naše tržište i u slučaju njihovog negativnog uticaja biće donete mere", rekao je on agenciji RIA Novosti.

On je podvukao da je to "apsolutno suvereno pravo i Ukrajine i Gruzije". Peskov je agenciji Itar-Tas s rekao da će Rusija doneti mere "čim za privredu nastupe novi uslovi sa negativnim predznakom". "Da bi se oni pojavili potrebno je da se realizuje potpisani sporazum i čim počne njegova primena, može se govoriti o nekim zaštitnim merama", rekao je Putinov pres sekretar.

"Preduzimaće se sve što bude potrebno za zaštitu naše privrede", dodao je Peskov.

Itar-Tas s podseća da je Putin upozoravao da u slučaju da Ukrajina potpiše sporazum o pridruživanju sa EU, Rusija neće moći da zadrži bescarinski režim za niz- pre svega poljoprivrednih i različitih industrijskih ukrajinskih proizvoda, predvidjen Zonom slobodne trgovine Zajednice Nezavisnih Država. "To nema nikakve veze sa politikom ili izborom neke države", rekao je ruski predsednik, dodajući da se radi o tome da Rusija štiti sopstvene ekonomske interese.

Krajem prošle godine, Putin je skrenuo pažnju da Moskva ne može da ostavi "otvorena vrata u okviru zone slobodne trgovine sa Ukrajinom", u slučaju da "Ukrajina otvori svoja vrata ka EU", podseća ruska državna agencija.

A šta NATO

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je da će sporazumi o slobodnoj trgovini koji su Ukrajina, Gruzija i Moldavija danas potpisali sa Evropskom unijom, doprineti "učvršćivanju slobode, stabilnosti i napretka u Evropi".

Pozdravljajući potpisivanje sporazuma, generalni sekretar NATO je u saopštenju naveo da to otvara vrata tešnjoj saradnji ove tri zemlje sa EU na suzbijanju korupcije, jačanju vladavine zakona i zaštiti ljudskih prava.

"To su ciljevi koje i NATO deli i kojima teži kroz partnerstvo sa ovim i drugim zemljama”, istakao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 516 idi na stranu