Nove pretnje oštrijim sankcijama RU

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg smatra da obaranje ukrajinskog helikoptera i ubijanje devetoro ljudi u njemu u utorak teško da pokazuje podržavanje plana pomirenja, prenela je agencija AFP.

"Mi ne vidimo akcije koje su u saglasnosti s tim", rekao je Hejg, koji je doputovao u Brisel na sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO.

Izostajanje Putinove akcije posle pozdravljanja mirovnog plana Ukrajine, "znači da slučaj za sankcije postaje jači", rekao je Hejg.

I nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da bi nove sankcije Rusiji mogle da se ponovo nađu na dnevnom redu ukoliko napredak na stabilizaciji situacije u Ukrajini ne bude brži.

Merkelova je u obraćanju donjem domu Bundestaga, pozdravila poziv ukrajinskog predsednika Petra Porošenka za unilateralnim prekidom vatre na istoku te zemlje, a potez ruskog predsednika Vladimira Putina da se odrekne prava na vojnu intervenciju kao "psihološki značajan".

Merkel je, međutim, rekla da uprkos prekidu vatre i dalje ima žrtava medju ukrajinskim vojnicima.

"Napredak je spor...Diplomatska rešenja su uvek poželjna, ali ako ništa drugo ne funkcioniše, sankcije mogu da budu vraćene na dnevni red", dodala je Merkelova, a preneo Rojters.

Kada je reč o Iraku, Mekelova je rekla da iračka vlada nije uspela u periodu od više godina da uključi stavove svih grupa u zemlji i da se na nju sada mora izvršiti pritisak da to učini.

"Potrebna nam je vlada u Iraku koja obuhvata sve delove populacije. Godinama se ovo nije dešavalo i zbog toga je potrebno podići pritisak", istakla je Merkelova.

Rusija je danas izrazila očekivanje da će Kijev i međunarodna zajednica pokazati pozitivne signale pošto je ruski predsednik Vladimir Putin odbacio mogućnost napada.

"Računamo na pozitivne signale koje sada ruski predsednik šalje, kao i da će se čuti širom sveta, pre svega, u Ukrajini", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin.

Putin je u utorak zatražio od ruskih poslanika da ukine rezoluciju od 1. marta kojom mu je dozvoljeno slanje vojske u Ukrajinu.

Ta Putinova odluka dočekana je u Kijevu kao njegov "prvi praktičan korak" ka pružanju pomoći u gušenju pobune na istoku Ukrajine.

Očekuje se da će kasnije danas gornji dom Dume glasati za ukidanje rezolucije.

Kijev i zapadne zemlje optužuju Kremlj da potpiruje sukobe u Ukrajini, a američki predsednik Barak Obama upozorio je Putina da će Moskva biti suočena sa oštrijim sankcijama ako ne preduzme ništa radi smirivanja krize u Ukrajini.