“Pregovori o EU za ceo Balkan“

Proces integracija u EU je dobar za region ali se mora reformisati i podstaći otvaranjem pregovora o članstvu sa svim zemljama regiona i pomeranjem posebnih uslova za te zemlje u kasnije faze pregovora, istaknuto je na skupu u Beogradu.

Na predstavljanju istraživanja "Neispunjeno obećanje: proširenje EU na Balkan" izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai je rekala da je glavni zaključak da ono što se dešava na planu integracija regiona nije dovoljno.

Na skupu je rečeno da su u Solunu 2003. lideri EU potvrdili evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, a da je za 11 godina od tog velikog obećanja samo Hrvatska postala članice EU.

"Zaključak je da se nalazimo u procesu koji je dobar za sve nas ali koji mora da se reformiše", rekla je ona na konferenciji za novinare i dodala da se rešenja za oživljavanje procesa moraju pronaći kako ne bi doneo "krive i pogrešne" rezultate.

U istraživanju koji su pripremili Evropski fond za Balkan i Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, navode se četiri moguća scenarija politike širenja EU na Zapadni Balkan i evenutalni pravci delovanja kako bi se taj proces oživeo.

Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Florijan Biber rekao je da zemljama Zapadnog Balkana treba dati šansu da sve zajedno počnu pregovore o članstvu, uključujući BiH i Kosovo.

"Predlažemo da se što pre otvore pregovori sa svim zemljama regiona, i sa onima sa komplikovanim statusom", rekao je on.

Dodao je i da specifične uslove koji se postavljaju zemljama Zapadnog Balkana na početku pregovora treba pomeriti za kasnije faze tog procesa, kao i da je potrebno zauzeti zajednički pristup i sistem rešavanja bilateralnih pitanja.

Biber i viši istraživač Centra za studije jugoistočne Evrope Marko Kmezić su rekli da bi otvaranje pregovora sa svim zemljama stvorilo takmičarsku atmosferu "u olimpijskom duhu" u regionu i ubrazilo integracije.

Kmezić je, predstavljajući scenarije iznete u istraživanju, rekao da je prvi akutelan i da podrazumeva standardan pristup koji je zasnovan na uslovljavanju zemalja kandidata.

Ocenio je da se region suočava sa "nikada težim uslovima", da je takav pristup negde urodio plodom, kao u Srbiji i Crnoj Gori, ali da ne može da pomogne u prevazilaženju specifičnosti pridurživanja u regionu.

"Ovaj pristup dovodi zemlje do zida i ne daje im mnogo da napareduju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, drugi scenario je urađen na osnovu iskustva Turske u pridruživanju i predviđa udaljavanje Balkana od EU, uz nastavak pregovora o članstvu ali bez suštinskog napretka.

"Ovaj scnario je izvesniji za određen broj zemalja. Najmanje je realan za Srbiju i Crnu Goru, ali i u njihovom slučaju nije isključen", rekao je Kmezić i dodao da bi Srbija zbog Kosova mogla da "dođe do zida".

Treći ili ukrajinski scenario, po ugledu na Ukrajinu pre krize, podrazumeva odustajanje od evropskih integracija i udaljavanje od EU uz eventualno uplitanje trećeg aktera poput Rusije, ali i Turske, SAD ili Kine, rekao je Kmezić.

Četvrti scenario podrazumeva ubrzanje procesa pridruživanja.

"Ne mogu da kažem da je najneizvesniji ali smo iz Brisela više puta čuli da neće biti prečica u tom procesu", rekao je Kmezić.

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da sva četiri scenarija imaju aspekt koji je aktuelan i može da utiče na proširenje, ali i da se u praksi često pojavljuju i novi faktori koji mogu utiču na proces.