Pravosuđe nerado ispravlja greške

Elvir je osuđen na ukupno čak 17 godina i tri meseca zatvora.

Njegova zatvorska kazna duža je od kazne za krivično delo ubistva, koja iznosi od pet do 15 godina.

Advokat Centra Milan Jovanović kaže za Danas da je Elvir K. siromašni Rom koji je u krađi video pogrešan način da prehrani porodicu, a enormnu kaznu zatvora izdržava jer mu je za ista i slična dela suđeno u čak 25 zasebnih postupaka, i to pred istim sudom.

Da je odgovarao za produženo delo teške krađe i krađe, u jedinstvenim sudskim postupcima, dobio bi najviše osam godina zatvora. Tužilaštvo je, inače, po zakonu obavezno da više istovetnih krivičnih dela kvalifikuje kao produženo krivično delo, a sud je u obavezi da izvrši spajanje više postupaka za isto delo u jedinstveni sudski postupak.

Jovanović dodaje da je Centar uložio vanredni pravni lek i za Elvirovog brata, Dejana K., koji je zbog više teških, "običnih" i sitnih krađa osuđen ukupno na 18 godina zatvora. Ni njemu nije suđeno u jedinstvenim postupcima za produžena krivična dela već u zasebnim i uz sabiranje svih kazni. U nekim od postupaka "nije postojao nijedan materijalni dokaz izuzev njegovog priznanja datog u policiji“, a veštačenje ukradenih stvari "uglavnom nije vršeno“.

Braća Elvir i Dejan pripadaju grupi od 12 osuđenika za koje je advokatski tim Centra za ljudska prava podneo molbe za pomilovanje i druge vanredne pravne lekove u okviru projekta "Ka boljim rezultatima reforme pravosuđa“. U okviru projekta analizirano je 139 slučajeva na teritoriji Srbije za koje je postojala sumnja u neprofesionalno postupanje, nepravično suđenje i izostanak pravde.

Projekat sprovode niški Centar i Udruženje tužilaca Srbije, a finansijski ga podržava Delegacija EU u Republici Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim drustvom Vlade.

Advokat Centra Jovanović precizira da su u okviru projekta pokrenute četiri inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i osam vanrednih pravnih lekova, među kojima su i zahtevi za ponavljanje postupka i ispravljanje grešaka u presudi, kao i molbe za pomilovanje. Po zahtevu za ponavljanje postupka pravosnažno su okončana četiri postupka. Odbačene su dve molbe za pomilovanje i odbijene tri inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

"U toku rada na ovim slučajevima primećeno je da nedostaje spremnost Republičkog javnog tužilaštva za preispitivanje zakonitosti rada nižih tužilaštava i suda. Republičko javno tužilaštvo je u vrlo kratkom roku bez ikakvog obrazloženja odbacivalo inicijative za zaštitu zakonitosti. Za pohvalu je izuzetak, Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, u jednom od slučajeva. Sudovi su, međutim, ozbiljnije razmatrali razlog zbog kog je traženo ponavljanje postupka, ali ni u jednom postupku nisu u potpunosti postupili u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku", rekao je Jovanović.

Lidija Vučković, koordinatorka niškog Centra i ovog projekta, kaže da su zbog propusta tužilaštava ili sudova ovi ljudi proveli duže vreme u zatvoru nego što im to zakon nalaže. Podseća da nije malo osuđenika koji zbog siromaštva ili nedostatka porodica nisu u stanju da isprave nepravdu, a da je lišavanje slobode kretanja jedno od najtežih uskraćivanja prava.

"Na osnovu ovih slučajeva, kao i iskustva Centra u vezi sa njima, mogla bi se izvući ocena da je otklanjanje povrede prava, koje su učinjene u pravosnažno okončanim postupcima, veoma teško ostvarivo, te da se samim tim i svrha vanrednih pravnih lekova ne ostvaruje. Zakoni moraju da se primenjuju u punom obimu i efikasno, a ukoliko nisu dobri, trebalo bi ih menjati. Profesionalci u pravosuđu morali bi da budu senzibilisani da pred njima nisu predmeti već ljudi koji zbog njihovih propusta ozbiljno trpe", kaže ona.

U Centru podsećaju na konkretne slučajeve koji potvrđuju takve ocene. Republičko javno tužilaštvo nije prihvatilo zahtev za zaštitu zakonitosti koji su njihovi advokati podneli u postupku protiv Vladana C., čime su svi vanredni pravni lekovi u tom slučaju iscrpeni. Protiv Vladana C. je pred Osnovnim sudom u Nišu, od 2009. do danas, pokrenut ukupno 41 postupak zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave i neosnovanog dobijanja kredita, kao i jedan postupak zbog prevare. Pravnosnažno je okončano 30 postupaka, a Vladanu C. je izrečena kazna zatvora u ukupnom trajanju od čak 15 godina i 10 meseci. Nije mu suđeno u jedinstvenom postupku za produženo krivično delo falsifikovanja isprave, za koje je najveća zaprećena kazna tri godine, niti u jedinstvenom postupku za produženo krivično delo neosnovanog dobijanja kredita, za koje je maksimalna kazna dve godine. Pravosnažno je osuđen za prevaru iako je i u tom slučaju bila reč o neosnovanom dobijanju kredita.

Sud je odbacio i zahtev Centra za ponavljanje postupka u slučaju Zvonka B., koji je podnet jer u prethodnom postupku sud nije izveo kao dokaz psihijatrijsko veštačenje zbog sumnje u njegovu uračunljivost. Centar je uz zahtev dostavio i medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje takve sumnje. U slučaju da je u prethodnom sudskom postupku veštačenjem eventualno utvrđeno da je Zvonko B. u trenutku izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, prema njemu bi se izrekla mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, a ne kazna zatvora.

Tehnički propusti

Advokati Centra zastupaju osuđenika Dejana V. koji nije dobio amnestiju po Zakonu o amnestiji iz 2012. godine, iako je ispunjavao sve uslove za to.

Nadležna Policijska uprava je, naime, dostavila sudu pogrešan izvod po kojem je on četiri puta pravosnažno osuđen, a amnestiju mogu dobiti samo osobe koje su osuđene na kaznu zatvora najviše tri puta. Da nije bilo greške u vođenju policijske evidencije Dejan bi bio u zatvoru 15 meseci kraće. Njegov “kolega” Bojan M. trenutno izdržava kaznu u KPZ-u “Zabela” u Požarevcu, u kojem bi mogao provesti i 55 godina, iako je maksimalna kazna u Srbiji “samo” 40 godina.

On je za vreme kazne zatvora od 40 godina izvršio drugo krivično delo, za koje je kažnjen zatvorom od 15 godina, a sud nije izvršio spajanje te dve kazne, iako je to morao po službenoj dužnosti. Nakon što je Centar podneo zahtev za ponavljanje postupka radi izricanja jedinstvene kazne, Viši sud u Prokuplju doneo je presudu u kojoj je izvršio spajanje kazni, ali je u izreci presude načinio tehničke greške, zbog kojih su suđenja ponavljanja još dva puta.

Dva puta osuđen za isto delo

Dejan R. je prvo zbog remećenja javnog reda i mira osuđen presudom opštinskog organa za prekršaje na novčanu kaznu, a potom zbog istog dela presudom suda na kaznu zatvora od tri meseca, koju je izdržao.

Na ovaj način sud je povredio osnovno načelo krivičnog prava koje je predviđeno Evropskom konvencijom, Ustavom Srbije i Zakonikom o krivičnom postupku, da niko ne može da bude dva puta osuđen za isto delo. Evropski sud je zauzeo jasan stav da se za isto delo može voditi ili prekršajni ili krivični postupak, a nikako oba.

Intervencija niškog Centra za ljudska prava urodila je plodom i Dejan R. je oslobođen za krivično delo, a sud se u presudi direktno pozvao na Evropsku konvenciju.