Zagreb nije iskoristio ulazak u EU

Hrvatska se ulaskom u EU distancirala od zapadnobalkanskog susedstva, a u Evropi se nije uspela snažnije da poveže sa Višegradskom grupom - Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Poljskom - koja bi Hrvatskoj mogla da posluži kao primer kako da u političkom i privrednom smislu iskoristiti članstvo u Uniji, piše “Novi list“.

Hrvatska je, prema pisanju riječkog dnevnika, jedina članica koja nije uspela da kapitalizuje svoje članstvo u EU. Nekoliko meseci pre ulaska u EU premijer Zoran Milanović je rekao da će se stvari uskoro promeniti. Mislio je, naravno, da će se situacija poboljšati samim ulaskom u EU, po inerciji, navodi list i doda da se, međutim, ništa nije promenilo, barem ne na bolje. Vladajuća garnitura, tvrdi list, prokockala je i tu priliku, koliko god nam je ona verojatno bila zadnja slamka spasa.

Ušavši u EU, Hrvatska je nedovoljno promišljenim zakonom Lex Perković brzo potrošila politički kapital što ga je stekla mukotrpnim pristupnim procesom. "Umesto da sve svoje kapacitete usmeri prema ekonomskim koristima od novog evropskog okružjenja naša je politika skoro svu svoju energiju trošila u pokušaju obrane protivevroopskog zakona, koji je samo potvrđivao našu nezrelost i nepripremljenost, uprkos formalnom zadovoljavanju pristupnih kriterijuma", navodi list.

Šefica diplomatije Vesna Pusić ovih dana, skoro godinu dana otkako je Hrvatska punopravna članica, govori o "politici Evropske unije prema Hrvatskoj", koja se, kako kaže, neće promeniti nakon skorog izbora novog predsednika Evropske komisije. Kakva je to politika EU prema Hrvatskoj? Nije li Hrvatska danas Evropska unija o kojoj govori Vesna Pusić? Ne bi li Hrvatska kao punopravna članica trebalo da kreira politiku EU, pista list.

“Ovde je, naravno, reč o usputnoj verbalnoj figuri, no i ona zorno svedoči o stanju našeg evropskog duha. Jer ako tako razmišlja šefica diplomatije, koja je puno puta dokazala kako joj je evropejstvo važnije od jalove nacionalne političke mitologije, tako karakteristične za našu političku scenu, kako li tek onda razmišljaju ostali“, još jedno je od pitanja lista.

Iz tih reči ministarke na trenutak je prokuljao onaj stari pretpristupni mentalitet, u vreme kada je Hrvatska bila objekt evropske politike i kada je Brisel Zagrebu postavljao zadatke i uslove, a ovaj bi ih, s većim ili manjim otporom, ispunjavao.

Iako je formalno postala punopravna članica, Hrvatska još nije svladala zahtevni put od objekta do subjekta evropske politike. Iako naši predstavnici sede za zajedničkim evropskim stolom, formalno ravnopravni s ostalim članicama, čini se da onde nisu našli svoje mesto. Nisu se uspeli snaći u evropskom društvu, u kojem se i dalje osećaju kao stranci, navodi Riječki list.

Hrvatska se ulaskom u EU distancirala od zapadnobalkanskog susedstva, a u Evropi se nije uspela snažnije da poveže s Višegradskom grupom - Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Poljskom - koja bi Hrvatskoj mogla poslužiti kao primer kako u političkom i privrednom smislu da iskoristi članstvo u Uniji.

“Uoči ulaska u EU Hrvatska je usto napravila neočekivan strateški zaokret. Najpre se odrekla svog starog i najvećeg evropskog saveznika, Nemačke, koja je godinama podupirala Hrvatsku na putu u EU, napadno se oslonivši isključivo na Veliku Britaniju i njenu diplomatiju. I tu dalekosežnu odluku, koja nikad nije javno obrazložena, možemo posmatrati u kontekstu našeg poverenja prema evropskoj integraciji: dok je Nemačka kičma i glavni motor evropskog projekta, dotle Britanija ozbiljno razmišlja o tome kako da ga napusti“, piše Riječki list.