Poslanici spremni više da rade

Nakon najave da se već od 1. maja može očekivati da radni dan u administraciji počne u osam sati, a možda i ranije, poslanici republičkog parlamenta kažu da podržavu takvu ideju ako može dovesti do veće produktivnosti zaposlenih, ali i ukazuju da je od ranijeg "starta" radnog dana možda važnije kontrola obavljenog posla.

Parlamentarci u anketi Tanjuga slažu se da su zemlji potrebne bolje radne navike i veća produktivnost i kažu da su spremni da daju doprinos, ali uglavnom ne vide razlog da se menja radno vreme parlamenta, jer je i do sada zakonodavno telo neretko zasedalo do duboko u noć, kada je to bilo potrebno.

Srbiji su potrebne bolje radne navike, upozorava šef poslanika SNS-a Zoran Babić i obećava da će i parlament dati doprinos tome i da sigurno neće raditi samo utorkom, sredom i četvrtkom, kao što je to predviđeno Poslovnikom o radu.

Podseća da je parlament u vreme zasedanja veoma živ i da se ne mogu stvari baš jasno planirati, pa se neretko ostajalo i do duboko u noć, što će se sigurno dešavati i u narednom periodu.

"Mnogo je posla pred nama i što se tiče reformskih zakona, ali i usklađivanja sa zakonodavstvom EU i radićemo veoma intenzivno", ističe Babić, koji tvrdi da mu to neće biti problem, jer svaki radni dan započinje između 6 i 6.15 sati.

Naprednjaci, kako ističe, nisu dobili mandat da bi bilo šta ostavili za sutra, budućim sazivima ili generacijama, već hrabro idu u reforme, a jedna od važnih stvari je na vreme početi radni dan.

Socijaldemokratska partija Srbije podržava da se u parlamentu ne radi samo utorkom, sredom i četvrtkom, kao i ideju uvođenja radnog kvoruma da javnost zna koji poslanici ne izvršavaju radne obaveze, kaže šef poslanika te stranke Milorad Mijatović.

"Da bi Srbija izašla iz krize, to se ne može uraditi samo rečima, već je potrebno zasukati rukave i raditi predano i stalno", ističe Mijatović.

SDPS podržaće, kako kaže, sve što može dovesti do toga da se u Srbiji više i bolje radi, jer je to preuduslov da bi zemlja izašla iz krize. On, međutim, upozorava da nije samo u pitanju vreme početka ili završetka posla, već pre svega kako organizovati posao da se tačno zna šta treba da se radi, kad se radi, a važna je i kontrola obavljenog posla.

Dodaje i da se u drugim organizovanim zemljama ne radi mnogo više nego u Srbiji, ali da je radno vreme efektivno iskorišćeno i isplanirano.

Poslanik DS Borislav Stefanović veruje da bi raniji početak radnog dana mogao uticati na produktivnost, ali ukazuje da je od ranijeg dolaska na posao važnija provera učinka zaposlenih.

"Nije stvar u tome da li ćete doći pola sata ranije, već sa kojim rezultatom ćete obaviti svoj posao", naglašava Stefanović i ocenjuje da su najavljene mere, iako ih nije nemoguće izvesti, "deo populističkog manira vlasti".

"Da zaključim, valjda cela Srbija treba da ustane kao premijer - sat vremena pre nego što legne", navodi Stefanović.

Na pitanje da li bi i u republičkom parlamentu bilo izvodljivo da zasedanja počnu pre 10 sati kada je inače uobičajni start za debatu, on kaže da bi to moglo da napravi problem kolegama koje putuju iz unutrašnjosti , jer nekima treba i do tri sata da stignu do glavnog grada i skupštinske sale.

Da samo promena radnog vremena ne znači ništa, već da rad zaposlenih zavisi od rukovodstva i oni koji treba da brinu da njihov učinika bude što bolji, smatra i zamenik šefa poslanika Nove demokratske stranke Janko Veselinović.

"Nikakvo pomeranje radnog vremna neće povećati radnu disciplinu, pa tako smatram da nema bilo kakve potrebe za eventualnim pomeranjem radnog vremena u parlamentu", kaže Veselinović, koji podseća da radni dan i u Evropi počinje oko devet sati.

Takav stav Veselinović objašnjava činjenicom da najviše zakonodavno telo ponekad zaseda po ceo dan pa i duboko u noć kada postoji potreba.

"Naši poslanici su spremni da rade 24 sata - nemamo nikakve uslove i želimo da delimo sudbinu svih koji bi hteli da doprinesu da Srbija bude bolje mesto za život, ali ne bismo želli da to ostane na političkim parolama", ističe Veselinović.

Parlamentarce u svakom slučaju čeka mnogo posla u narednom periodu, što potvrđuje i Babić najavljujući da će nakon prvomajskih praznika biti završen izbor predsednika skupštinskih odbora i njihovih zamenika, a da će nakon što iz vlade stignu prvi zakoni i to najverovatnije iz oblasti pravosuđa, biti zakazana i plenarna sednica.

Među prvim aktima o kojima će poslanici debatovati mogli bi da budu međunarodni sporazumi koje je potrebno ratifikovati.

Aludirajući na poruku premijera Aleksandra Vučića poslanicima da će morati da jedu, spavaju i umivaju se u skupštinskoj sali, Babić je u šaljivom tonu rekao kako veruje da su parlamentarci već "spremili šampon i pastu za zube", te da će posvećenim radom doprineti reformama.

Inače, Poslovnikom o radu parlamenta predviđeno je da zakonodavno telo zaseda utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 sati, uz mogućnost da se radno vreme produžiti uz jednočasovnu pauzu.

Predsednik skupštine može da zakaže sednice i drugim danima, kao i da parlament produži rad i posle 18 sati ako za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava poslanicima, a o produženju rada mora da ih obavesti najkasnije do 16 sati tog dana.