Ekspert u vladi postaje i političar

Beograd -- Eksperti u Vladi mogu da budu dobra stvar, ako postoji politička podrška za njihov rad. Ipak, i oni brzo postaju političari, kaže Marko Blagojević iz Cesida.

Izvor: B92
Podeli

Govoreći o sastavu nove vlade i najavljenim stručnjacima na ministarskim pozicijama, Blagojević je u "Kažiprstu" rekao da to "svakako zvuči dobro".

"Zvuči dobro naročito ako je neka ličnost po dobrom prepoznata. Ali to može i da bude zaista suštinski dobro, ako postoji politička podrška, bez koje stručnjak ne može da radi svoj posao", navodi Blagojević.

On ističe da ekspert ipak ne ostaje ekspert do kraja mandata, jer vršeći političku funkciju kakva je ministarska, mora da postane bar delom i političar, čega smo bili svedoci u prošlosti.

"Ne može čovek koji je samo i jedino ekspert da vrši političku funkciju. Čak i sa svom podrškom moraće i sam jednom da se bavi politikom, a pitanje je ličnosti da li će onda postati i pravi političar. Dobra stvar sa njima je i to što ih se lakše možete otarasiti. Ipak, to je pre prednost kod koalicionih vlada, a sada i nije pitanje, već možda više odraz volje da se nešto uradi. Hajde da vidimo kako će da bude i kako će vlada funkcionisati. Mislim da o novom sastavu možemo da damo sud negde pred kraj godine", rekao je Blagojević.

Ostala mesta u novoj srpskoj vladi popuniće ljudi iz stranačkih redova, a uprkos izbornim rezultatima njih neće biti samo iz koalicije oko SNS. Na konstataciju da je jasno da ostale stranke neće imati realnu moć u odlučivanju, Blagojević kaže:

"Kada se govori o toj temi uvek moram da citiram jednog prijatelja i njegovu mudrost - bolje je biti na vlasti, nego ne biti na vlasti. Političke vlasti, njihova funkcija je dolazak na vlast, to je kod nas malo okrenuto naglavačke, kao i mnoge druge stvari. Partije su tu da bi se borile i na kraju stigle na vlast, to je njihova svrha postojanja", kaže Blagojević.

On priznaje da je moguće da će novi premijer Aleksandar Vučić prvo "njihove" ministre da menja, ako do toga dođe, ali i postavlja pitanje kada socijalisti nisu bili na vlasti.

"Možda će tako biti, a možda i neće. Pozicija u vlasti je stvar izbornog rezultata i pregovora. Kada socijalisti nisu bili na vlasti ili bliski vlasti? Od 2000. do danas su to bili kratki periodi, a odmah posle razlaza u DOS-u su počeli da pružaju podršku", naveo je Blagojević.

Izvršni direktor Cesida navodi da je Vučić odlučio da uprkos većini pozove partnere u vlast iz više razloga.

"Pravo pitanje je šta bi bilo kada ti partneri ne bi bili deo koalicije. Prvo, opozicija bi bila jača. Postoji jak nivo bliskosti i razumevanja između birača naprednjaka i socijalista. Naša istraživanja su pokazala da dve trećine birača socijalista vidi naprednjake kao prve partnere i obrnuto. Ta bliskost postoji još iz vremena pre SNS, kada je postojala samo SRS. To je velika bliskost, koja postoji godinama unazad. To je onda oportun potez Vučića koji ima sasvim smisla. Tako činite opoziciju slabijom, sprečavate odlivanje glasača u drugu njima blisku partiju. Zadržavate komotnu većinu, a, ako bude bilo želje, imate i većinu za promenu ustava", kaže Blagojević.

Govoreći o snazi parlamenta u ovakvom odnosu snaga, Blagojević kaže da je apsolutno tačno da on predstavlja "protočnu tačku" na putu onoga što se dogovori u Nemanjinoj.

"To je tako bilo, tako je danas i tako će biti dok se ne promeni sistem izbora poslanika. Poslanici zavise od svojih partija, a ne postoji odnos međuzavisnosti između poslanika i građana. Ima delova zemlje koji uopšte nisu predstavljeni u parlamentu, u jednom mandatu pola opština nije imala predstavnika u Skupštini Srbije, a svaki građanin bi trebalo da zna koji čovek ga predstavlja u Skupštini, a ne koja stranka", kaže Blagojević.

Za njega odnos snaga u parlamentu i činjenica da će DS i NDS imati malo vremena na raspolaganju ne predstavlja prepreku za jačanje opozicije.

"Nije stvar koliko vremena imaju na raspolaganju, već kako će ga iskoristiti. Koje su njihove inicijative, kako će nastupati, šta će biti suština tih inicijativa i sadržaj tih nastupa, to će biti ključno što će odrediti odnos građana prema opoziciji. Nije opozicija takva jer nema podršku, već su se mnogi uzdržali od glasanja. Delovanje u parlamentu može da za opoziciju bude šansa da jača podršku", kaže Blagojević.

Blagojević smatra i da je predlog o rotirajućem predsedniku parlamenta neuobičajen.

"Nisam ni za ni protiv, jer ne razumem šta je suština i šta su motivi za takvo rešenje. Moguće je da će ideja pasti u zaborav, a moguće je i da ona služi da smiri strasti unutar SNS, jer postoji mnogo onih koji žele neku funkciju", kaže Blagojević i kaže da je normalno da u SNS postoji otpor prema tome da se ljudi koji nisu iz stranke postavljaju na funkcije.

Blagojević kaže i da promena Ustava može, ali ne mora biti nešto što će se desiti u mandatu ove vlasti.

"To je pitanje koje zahteva temeljno razmatranje, jer se Ustav pravi da traje godinama, decenijama. Ako postoji spremnost da se o tome tako razmišlja, onda se to može uraditi", rekao je Blagojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 290 idi na stranu