Ukrajina pred građanskim ratom

Sagovornici Tanjuga, komentator “Politike” Miroslav Lazanski i vojni analitičar Aleksandar Radić, smatraju da strani faktor ima veoma važnu ulogu u konfiktu, kao i da je preveliki rizik za Kijev da pokreće klasičnu vojnu akciju protiv dela pobunjenog naroda.

“Pobuna se širi, ustanak proruskog stanovništva na istoku Ukrajine dobijaće na zamahu svakim danom, ali ne verujem da će Kijev smeti da upotrebi direktnu vojnu silu u vidu opšteg juriša, jer bi to bilo skopčano sa velikim žrtvama”, rekao je Lazanski.

On je naveo da Kijev može na silu da zauzme zgrade pod kontrolom ruskih demonstranata, jer je vojnički superioran u odnosu na njih, ali da Moskva verovatno to ne bi dozvolila, kao i da je pitanje na kakav prijem u ukrajinskoj vojsci bi naišlo takvo naređenje.

Radić smatra da je "tok istorisjkih zbivanja krenuo ka konfliktu" i da će biti veoma teško zaustaviti proces koji je otvoren između dva politički podeljena dela Ukrajine, kao i da je "veoma važan preduslov za političku stabilizaciju je održavanje prevremenih parlamentarnih izbora sada kada Krim više nije u sastavu zemlje".

U međuvremenu posmatrači misije OEBS došli su na istok Ukrajine odakle su izvestili o napetostima, maskiranim i do zuba naoružanim ljudima, a njihove prve prognoze su da preti pogoršanje situacije i to uskoro.

Dok Kijev okleva da po jutrošnjem isteku ultimatuma otvoreno napadne proruske snage koje ne pomišljajući na predaju zauzimaju vladine zgrade na istoku, aktuelni predsednik Oleksandar Turčinov predložio je da zajedno sa predsedničkim izborima zakazanim za 25. maj bude održan i referendum o federalizaciji zemlje.

Ruski mediji citirali su ukrajinskog politikologa Pavla Nusa koji je rekao da ponašanje liderke stranke “Otadžbina” Julije Timošenko ukazuje da predsednički izbori ipak neće biti održani u zakazano vreme.

“Zasad ne vidim mogućnost većeg vojnog sukoba. Mislim da će Kijev nastojati da pacifikuje taj deo zemlje kombinacijom obećanja da niko neće biti gonjen i eventualnim referendumom o federalizaciji Ukrajine, a možda i pomeranjem datuma izbora”, kazao je Lazanski.

Prema njegovim rečima, pobune u mestima na obodu Azovskog mora daju mogućnost Rusiji da posle pripajanja Krima ima potpunu kontrolu na ulazu u Crno more.

“Moguće je da ruske specijalne snage eventualno podrže pobunjenike na istoku Ukrajine, ali se teško može očekivati direktna vojna akcija Rusije, osim ukoliko bi došlo do dramatičnog broja žrtava i ako Kijev krene tenkovima i topovima, ali to u ovom času ne verujem da bi moglo da se dogodi”, istakao je Lazanski.

Poznati vojni komentator zaključuje da je federalizacija Ukrajine krajnji cilj Moskve i pre svega njen status vojne neutralnosti.

“Ukoliko Kijev pristane da bude vojno neutralan, onda će i ova pobuna na istoku Ukrajine veoma brzo biti smirena”, tvrdi Lazanski.

Ponudu Turčinova Radić je ocenio kao preuranjenu uz ocenu da će Kijev da koristi sva sredstva da bi ostvario svoje političke interese i zbog toga su u jeziku propagande i političke manipulacije otvorene sve mogućnosti.

“Ponuda o održavanju referenduma o federalizaciji je preuranjena. To jeste jedan od realnih političkih scenarija za završetak krize, ali prerano je da se očekuje da je sada u atmosferi direktne pretnje nasiljem moguće ući u ozbiljne pregovore kada su već propuštene prilike prethodnih nedelja, pre nego što su pale prve žrtve”, rekao je Radić.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov zatražio je objašnjenje od Kijeva o medijskim izveštajima da je direktor CIA Džon Brenan boravio juče u hitnoj poseti Ukrajini.

Svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič optuži je SAD za “brutalno uplitanje u situaciju”, a Brenana da je direktno odgovoran za jučerašnje krvoproliće” na istoku zemlje gde je u oružnim sukobima poginulo nekoliko ljudi.

“Potpuno je jasno da strani faktor ima važnu ulogu. Nesporno je da Rusija nije po strani i da učestvuje u zbivanjima, ali isto tako nije sporno da će Zapad morati brzo da se opredeli koje mehanizme će da koristi kako bi spasao što spasiti može u Ukrajini”, naveo je Radić.