Nova vlada- između Brisela i Moskve

Beograd -- Eksperti za spoljnu politiku pozitivno ocenjuju stav Srbije po pitanju Ukrajine i Krima, odnosno balansiranje na tankoj liniji između Brisela i Moskve.

Izvor: Tanjug
Podeli

Zbog odsustva spoljnopolitičke strategije pozicija Srbije je prilično delikatna, ukazuju stručnjaci.

"Treba da se balansira do onog momenta dokle je to moguće, a da to balansiranje ne ugrozi naše vitalne interese kada su u pitanju reforme i naše kretanje ka EU", rekao je Tanjugu Milan Pajević, savetnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove i bivši direktor vladine Kancelarije za evropske integracije.

Dokle je to moguće, zasad je teško proceniti.

Beogradska štampa je prenela da zapadne zemlje očekuju od budućeg premijera Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži EU u osudi Rusije, a "Večernje novosti" pocenjuju da će nastavak dijaloga 31. marta biti prilika za dodatni diplomatski pritisak na njega u tom pravcu.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević potvrdila je da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, ima obavezu da uskladjuje svoju spoljnu politiku sa stavovima Unije, ali i da u okviru priprema za članstvo ima dovoljno prostora da "neka od pitanja rešava na svoj način".

Miščević je objasnila da EU u oblasti spoljne politike nema jedinstven obavezujući stav i da samim tim ne može ni da ga nameće, kao u nekim drugim politikama, već da države članice donose odluke konsenzusom.

Ona je, međutim, naglasila da razumevanje Brisela za poziciju Beograda ne treba da bude izgovor Srbiji da odustane "od nečeg što je postalo dobra praksa uskladjivanja sa spoljnopolitičkim stavovima EU".

Pajević objašnjava da sve zemlje na neki način balansiraju, ali je napomenuo i da su sve zemlje pravovremeno formulisale svoje spoljnopolitičke interese.

Nasušna potreba Srbije je, prema njegovim rečima, da se u dogledno vreme u Skupštini usvoji strategija, ili makar koncept spoljne i bezbednosne politike zemlje.

"Kada definišete kroz strategiju istinske prioritete sopstvene zemlje, onda imate manje problema da zaključite šta je najvažnije da uradite... Ako je apsolutni prioritet u svakom pogledu kretanje ka EU, znači da je svaka druga stvar na poziciji broj dva, tri, četiri i tako dalje", rekao je on.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković smatra da je u ovom trenutku mudro to što se Srbija ne izjašnjava, s čim se slaže i njegov kolega Predrag Simić, koji upozorava da je za Srbiju najgore da se nadje "između evropskog čekića i ruskog nakovnja".

Visković, bivši ambasador u Berlinu, primetio je da Srbija u odnosima sa Rusijom ima velike političke i ekonomske interese.

"Uz to, naravno, postavlja se i pitanje da li bi promena našeg stava prema Rusiji prouzrokovala reakciju Rusije, koja bi za Srbiju bila i te kako pogubna", rekao je on Tanjugu.

"Mislim da je u ovom trenutku mudro to što se mi puno ne izjašnjavamo", ocenio je Visković i dodao:

"Niti je naše mesto, niti naša uloga, niti naša moć tolika da bi trebalo u svakoj situaciji da se izjašnjavamo i deklarišemo svoj stav javno. Mi ga imamo i on je u ovom času, po mom dubokom uverenju, daleko više nego ispravan - štititi pre svega interese Srbije, a sve drugo nadilazi naše mogućnosti i našu ulogu u medjunarodnim odnosima."

Simić, bivši ambasador u Francuskoj, upozorava da će novoj vladi biti potrebno mnogo veštine i političkog pragmatizma da savlada izazov u vidu zahteva da se izjasni o situaciji u Ukrajini.

Govoreći o idealnom scenariju za Srbiju, on je rekao Tanjugu da bi "najbolje bilo kada bi Tito ustao iz groba" i naučio političare kako da balansiraju između Vašingtona, Brisela i Moskve.

Viši naučni saradnik Instituta za medjunarodnu politiku i privredu Dragan Petrović takodje misli da Beograd, u datim okolnostima, ne bi trebalo da se direktno izjašnjava o ukrajinskoj krizi jer bi time pogao da dovede u pitanje svoj odnos s Moskvom, odnosno Briselom.

"I jedna i druga strana - ova dva značajna centra svetske moći - Ruska Federacija i EU - vrlo dobro razumeju specifičnu poziciju Srbije i mislim da će svaka od njih imati u tom pravcu dovoljno razumevanja", rekao je Petrović Tanjugu.

On je izrazio uverenje da bi neizjašnjavanje nanelo mnogo manje štete nego konkretno izjašnjavanje, pogotovo što bi potonje podrazumevalo da se isto očekuje od Beograda i u budućim sličnim situacijama.

Neki ekperti, s druge strane, podsećaju da Srbija ima ugovorne obaveze prema EU, u koje spada i uskladjivanje spoljne politike, i napominju da će Srbija na svom putu ka EU pre ili kasnije morati da zauzme jasan stav.

Henri Bone, direktor Fondacije Konrad Adenauer, rekao je Tanjugu da je Srbija jasno pokazala da želi da udje u EU, potpisala S S P i počela pristupne pregovore, čime je prihvatila i obavezu uskladjivanja svoje spoljne politike sa stavovima Brisela.

Bone je primetio da, u svetlu ukrajinske krize, i u EU i u Nemačkoj vlada razumevanje prema "teškom položaju" Srbije, koja ima tradicionalne veze s Moskvom, i izrazio uverenje da u ovom trenutku niko ne traži od Beograda da u ekonomskom smislu bira između Brisela i Moskve.

"S političke tačke gledišta, što se Srbija bude više bližila EU, biće sve jasnije da će Srbija morati da odluči šta će da radi. Mislim da će to biti strateški zadatak vlade Srbije, da odluči na koji će način uskladiti svoju spoljnu politiku, ali i da shvati da koncept vojne neutralnosti više nije moguć u današnjem svetu", rekao je on Tanjugu.

Prema njegovim rečima, jasan stav je nužan, posebno pošto od pozitivne ocene EU zavisi prijem Srbije u članstvo.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić rekla je Tanjugu da je "neprijatno iznenađena izjavom Predraga Simića" da bi za Srbiju bilo najbolje da Tito vaskrsne iz groba i pokaže kako se balansira izmedju Istoka i Zapada.

"Mislim da je vreme tog balansiranja prošlo", kazala je Milićeva i dodala da se ona zalaže da Srbija zauzme stav ka političkom Zapadu jer, kako ističe, stabilnost, privredni rast i kvalitet života građana u velikoj meri zavise od kvaliteta političkog sistema.

"Ako Srbija ne zauzme stav o tome kakav vrednosni sistem hoće u zemlji, kakvu arhitekturu vlasti hoće u zemlji, mi klizimo ka jednoj ubrzanoj 'putinizaciji'", rekla je ona.

Milićeva je ocenila i da Brisel verovatno neće tražiti od Beograda jasan stav oko Ukrajine, što, prema njenim rečima, nije dobro za samu Srbiju.

"Male zemlje su uvek najbolje prolazile kada su se držale principa i bile u savezništvima", rekla je ona, dodajući da Srbija nema čak ni strategiju spoljne politike.

"Ova vlada je nasledila onaj nakaradni koncept četiri stuba spoljne politike, što nije dobro jer zemlja kandidat za članstvo u EU ne može da stavlja u istu ravan i Uniju i sve ostale centre moći", kazala je Milićeva.

Srpski zvaničnici poručili su ranije da o stavu povodom ukrajinske krize neće odlučivati tehnička, već nova vlada, ali da će Srbija poštovati i obaveze prema EU i tradicionalno bliske odnose s Moskvom.

U Generalnoj skupštini UN juče je usvojena neobavezujuća rezolucija kojom se proglašava nevažećim referendum o otcepljenju Krima od Ukrajine. Srbija je, kao i BiH, bila među članicama UN koje uopšte nisu glasale.

Na evropskom planu, stav Brisela prema ukrajinskoj krizi dosad su, od zemalja regiona, podržale samo Albanija i Crna Gora. Makedonija se nije izjašnjavala, u BiH nema konsenzusa ni po tom pitanju, a Srbija, kako je naveo Dojče vele, "balansira" između Brisela i Moskve.

strana 1 od 312 idi na stranu