11 godina od ubistva Zorana Đinđića

Beograd -- Pre jedanaest godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.

Izvor: B92
Podeli

I ovog 12. marta ovaj tragičan događaj biće obeležen nizom manifestacija, po prvi put za poslednih 11 godina - u finišu predizborne kampanje.

Tokom dana godišnjicu ubistva Đinđića, osim njegove Demokratske stranke obeležiće i LDP, članovi Đinđićeve Vlade kao i predstavnici odlazeće Vlade Srbije. Očekuje se da to učiniti i Nova demokratska stranka Borisa Tadića.

Demokratska stranka koju je 1989. godine između ostalih osnovao i Zoran Đinđić je u 11 časova položiti cveće na grob Zorana Đinđića u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. DS, kao i svake godine, organizuje i finale takmičenja "Besede u Zoranovu čast" zajedno sa Fondacijom dr Zoran Đinđić, u 14 časova na Kolarcu.

Za 18 časova zakazana je konvencija DS na Trgu Republike kao i šetnja "medijskom trasom": U 12.30 venac će na spomen ploču na zgradi Vlade Srbije položiti članovi kabineta Zorana Đinđića, predvođeni Zoranom Živkovićem, predsednikom Nove stranke. LDP organizuje "Šetnju za Zorana", koja će početi u 11.00 u Siminoj ulici ispred sedišta te stranke.

Članovi odlazeće Vlade Srbije položiće venac, na spomen ploču na zgradi u Nemanjinoj u 10 časova.

Atentat 12. marta u 12.25

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25. Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Hronologiju događaja uoči atentata 12. marta 2003. godine pročitajte ovde.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.

Srbija kao demokratska civilizacija

Pokojni premijer Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije (DOS) i “5. oktobra”, revolucije koja je sa vlasti zbacila Slobodana Miloševića. DOS je prethodno porazio Miloševića i na saveznim i na republičkim izborima. Ipak, pobeda je morala biti izvojevana na ulici.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do smrti.

U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine.

Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

B92 je prošle godine napravio web specijal povodom 10 godina od atentata.

Na stranici www.b92.net/atentat/ možete se podsetiti ranijih tekstova, vesti, intervuja, izjava...Između ostalog podsećamo i na Đinđićev ekspoze od 25. januara 2001. godine kao i na to gde su u godinama posle ubistva otišli "njegovi ministri".

Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. Kada je preuzimao tu dužnost, poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji odnosno da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju".

Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske.

Nakon godina nestabilnosti i "zategnutih" i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Opširniju biografiju pročitajte ovde.

strana 1 od 154 idi na stranu