U hranu se vrati 150.000 t crkotine

Beograd -- Od oko 250.000 tona ukupnog otpada uginulih životinja, godišnje se u Srbiji bar 150.000 vrati u hranu. Zarada je oko 300 miliona evra, piše Blic.

Izvor: Beta, Blic
Podeli

"Ako uzmemo cenu od samo dva evra po kilogramu, koliko košta sirovina u proizvodnji pašteta, pljeskavica i drugih proizvoda, dolazimo do cifre od 300 miliona evra godišnje, koji se okreću u ovom biznisu. Sve je to omogućeno neprimenjivanjem usvojenih zakona", kaže za Blic Serž Ame, direktor belgijske fabrike "Zelena".

Ta fabrika je u Inđiji prošle godine pokrenula drugu fabriku "Energozelena" za bezbedno uklanjanje životinjskog otpada.

Zakoni koji regulišu ovu oblast postoje desetak godina i usklađeni su sa evropskim. U Srbiji su postojale tri fabrike za neškodljivo uklanjanje otpada, ukupnog kapaciteta 20.000 tona.

"Dobili smo punu podršku Vlade Srbije da napravimo fabriku, ali onog momenta kada je pogon i to kapaciteta 150.000 tona, umesto dosadašnjih samo 20.000, pokrenut, naišli smo na ogroman otpor i sprečavanje da dođemo do otpada na tržištu. Mi smo naša saznanja prijavili policiji, smatrajući da je reč o narušavanju zdravlja cele nacije, pa i narušavanju ugleda države. Pod znakom pitanja biće i pregovori o pridruživanju EU ako se ovaj problem ne reši", upozorava Serž Ame.

Meso uginulih životinja opasno je i za ljudsku i za ishranu životinja. "Nažalost, to se dešavalo, desilo se i dešavaće se zbog loše kaznene politike. Ja bih to kvalifikovao kao pokušaj ubistva", kaže dr Saša Stokić, predsednik UO Veterinarske komore Podunavskog okruga.
On objašnjava da je pravilo da životinji u trenutku klanja moraju da rade životne funkcije. Čak i tada, ako se ne uklone unutrašnji organi u roku od pola sata, nije za ljudsku ishranu.

I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović upozorio je danas da se u Srbiji prodaje na hiljade tona mesa sumnjivog kvaliteta, a najnoviji slučaj prodaje mesa uginulih životinja u Velikoj Plani, po njegovim rečima, nije ništa novo.

Papović je agenciji Beta rekao da je pre tri godine iz Brazila i Argentine uvezeno meso sumnjivog kvaliteta i da do sada nije obelodanjeno koji proizvođač je to meso stavljao u promet.

On je naglasio da NOPS stalno ukazuje na neophodnost pune kontrole mesa i mesnih prerađevina koja uključuje kontrolu proizvođača životinja, klanica, prerađivača i krajnjih prodavaca. U Srbiji, kako je istakao, nemo dovoljno inspektora, a dodatni problem je i to što neki od njih ne rade svoj posao kako treba.

"Veliki problem kome treba da se posveti pažnja jeste i mali broj kafilerija. Nekada ih je u Srbiji bilo na desetine, a sada samo dve ili tri imaju dozvolu za rad", kazao je predsednik NOPS-a.

On nije mogao da precizira koje količine mesa sumnjivog kvaliteta stignu do tržišta, ali je naveo da je reč "o tonama i tonama takvog mesa".

Mediji su prošle godine upozoravali i da se Srbiji sve više uvozi meso i mesne prerađevine lošeg kvaliteta i kojima se bliži rok isteka trajanja, dok se ilegalno najviše preko Kosova uvozi čak i meso kome je rok trajanja istekao, sadrži GMO ili povećani nivo hormona.

Pisalo se i da je u mnogim mesarama u Srbiji mogla da se nađe i piletina iz Južne Amerike koja je dolazila preko crngorske luke, kao i govedina iz Brazila i Argentine koje dozvoljavaju upotrebu GMO stočne hrane.

Prema zvaničnim podacima, Srbija najviše uvozi meso iz Argentine, a proizvođači mesa i mesnih prerađevina su veliki uvoz obrazlagali time da na domaćem tržištu nema dovoljno sirovina za proizvodnju zbog osipanja stočnog fonda.

Drugi pišu

strana 1 od 987 idi na stranu