Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je ranije danas dozvolu od Saveta federacije - gornjeg doma parlamenta - za angažovanje ruske vojske u Ukrajini.
U Savetu federacije (gornjem domu) na vanrednoj sednici odlučeno je da se jedinice ruske vojske pošalju na ukrajinsku teritoriju dok se društveno-politička situacija u toj zemlji ne stabilizuje, javlja Raša tudej.
Senatori su odlučili da glasanje o Putinovom obraćanju bude javno, a spoljnopolitički komitet Saveta federacije ga je podržao. Pre toga, komiteti za odbranu i međunarodna pitanja su odobrili angažovanje ruske vojske u Ukrajini.
Odobrenje Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) za upućivenja ruskih Oružanih snaga u Ukrajinu ne znači da će one biti upućene momentalno, izjavio je državni sekretarar u Ministarstvu inostranih poslova Grigorij Karasin.
"Odobrenje koje je dobio (predsednik Rusije Vladimir Putin) ne znači u bukvalnom smislu da će to pravo biti realizovano momentalno", rekao je on.
Prema Karasinovim rečima, odobrenje gornjeg doma znači da je predsednik dobio slobodu postupanja u slučaju pogoršanja situacije."Današnje odobrenje koje je predsedniku dato za angažovanje OS Rusije u Ukrjaini do normalizacije stanja u toj zemlji znači da predsednik ima odrešene ruke ukoliko se situacija bude pogoršavala", rekao je on a prenosi Itar-Tass.
Karasin je, pritom, izrazio uverenje da će odluka biti ispravno shvaćena u Ukrajini, ali da ne isključuje da će u zapadnim medijima biti iskrivljeno.
Za zapadne medije on je rekao da "malo šta razumeju u procesima koji su se odvijali u Ukrajini i sada i ranije".
Govoreći o situaciji u Ukrajini, Karasin je rekao da ona nastavlja da se komplikuje i da su ljudi zaplašeni tromesečnim bezakonjem.
Karasin je, takođe, rekao da se sasda ne postavlja pitanje brojnosti ruskog kontingenta.
Predsednik Komiteta za odbranu u Savetu federacije Viktor Ozerov rekao je posle donošenja odluke da predsednik Rusije koji je i vrhovni komandant samostalno određuje brojnost i količinu naoružanja i tehnike za realizaciju odobrenja.
I gornji i donji dom ruskog parlamenta ranije danas zatražili su od Putina da zaštiti ruske građane u Ukrajini.
"U vezi sa vanrednom situacijom koja je nastala u Ukrajini, pretnji po život građanima Ruske Federacije, našim sunarodnicima, ličnom sastavu vojnog kontingenta Oružanih snaga RF stacioniranog u skladu sa međunarodnim sporazumom na teritoriji Ukrajine (Autonomna Republika Krim), na osnovu tačke 'g' prvog dela člana 102 Ustava RF obraćam se Savetu federacije Federalne skupštine radi upotrebe Oružanih snaga RF na teritoriji Ukrajine do normalizacije društveno-političke situacije u toj zemlji", navodi se u saopštenju.
Foto: Beta/AP
Gornji dom se obratio Putinu s molbom da preduzme obuhvatne mere za zaštitu ruskih građana u Ukrajini.
Predsednica Saveta federacije Valentina Matvijenko objasnila je da glavni smisao tog poziva "da predsednik u okviru svojih ovlašćenja donese obuhvatne, sve moguće mere, kako bi se osigurala bezbednost života naših građana koji žive u Ukrajini, kako bi se pomoglo našem bratskom ukrajinskom narodu da ostvari stabilizazciju, da se politička kriza koja je izbila došla na civilizovan pravni teren, kako bi sporazum koji su potpisali lideri opozicije i šef države u potpunosti ispunjavao".
Ona je ranije danas rekla da ne treba isključiti mogućnost slanja ograničenog kontingenta vojnika u Ukrajinu, ali je dodala da je odluka o tome na Putinu.
Putin je, kako navodi Itar-Tass, potpisao i ukaz o imenovanju državnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova Grigorija Karasina za svog zvaničnog predstavnika pri razmatranju obraćanja Savetu federacije.
Angažovanje Oružanih snaga i drugih formacija u mirnodopsko vreme ostvaruje se na osnovu odluke predsednika Rusije na način utvrđen federalnim zakonodavstvom. Odlučivanje o mogućnosti upotrebe OS Rusije izvan njene teritorije spada u nadležnost Saveta federacije Federalne skupštine u skladu sa članom 102 Ustava.
Gornji dom počinje razmatranje pitanja mogućnosti upotrebe OS izvan teritorije Rusije nakon što dobije obraćanje predsednika Rusije u kom je zasnovan njegov predlog.
Ona je ranije danas rekla da ne treba isključiti mogućnost slanja ograničenog kontingenta vojnika u Ukrajinu, ali je dodala da je odluka o tome na Putinu.
Putin je, kako navodi Itar-Tass, potpisao i ukaz o imenovanju državnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova Grigorija Karasina za svog zvaničnog predstavnika pri razmatranju obraćanja Savetu federacije.
Angažovanje Oružanih snaga i drugih formacija u mirnodopsko vreme ostvaruje se na osnovu odluke predsednika Rusije na način utvrđen federalnim zakonodavstvom.
Odlučivanje o mogućnosti upotrebe OS Rusije izvan njene teritorije spada u nadležnost Saveta federacije Federalne skupštine u skladu sa članom 102 Ustava.
Gornji dom počinje razmatranje pitanja mogućnosti upotrebe OS izvan teritorije Rusije nakon što dobije obraćanje predsednika Rusije u kom je zasnovan njegov predlog.
Rasmusen: Rusija da poštuje granice
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da Rusija mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i pozvao na smirivanje napetosti.
"Rusija mora da poštuje suverenitet, teritorijalni integritet i granice Ukrajine", napisao je Rasmusen na Tviter nalogu. On je naglasio da je neophodno hitno smirivanje napetosti na Krimu i dodao da saveznici u Alijansi ostaju blisko koordinisani.
Harkov se nalazi na severoistoku Ukrajine i drugi je po veličini grad u zemlji.
Istovremeno, kako javlja AFP, više od 10.000 ljudi demonstrira danas na ulicama istočnog ukrajinskog grada Donjecka.
Ruski mediji prenose da su sa zdanja lokalne administracije skinuta ukrajinska i podignuta ruska zastava.
AFP navodi da demonstranti u Donjecku, uporištu opozvanog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, uzvikuju parole u znak podrške aspiracijama Krima da se pripoji Rusiji.
"Rusija, Rusija", viču demonstranti, a dele se i leci na kojima se ljudi pozivaju da se ne pokoravaju vlastima u Kijevu.
"Mi smo zapanjeni onim što se dešava u Kijevu. Nećemo dozovoliti nacionalistima da uđu u naš grad", rekao je jedan 40-godišnji demonstrant.
Refat Čubarov, predsednik tatarske skupštine na Krimu, upozorio je danas da Krim dele sati od katastrofe i pozvao gradjane da ostanu mirni i izbegavaju bilo kakve konflikte, ocenivši da rešenje može biti pronadjeno samo uz pomoć medjunarodne zajednice, uključujući i Rusiju.
"Bukvalno sati predstoje do katastrofe", rekao je Čubarov ruskoj radio stanici Eho Moskve, preneo je BBC.
On je ocenio da je potrebno tražiti puteve za izbegavanje eskalacije konflikta i straha u krimskom društvu i pozvao Tatare da ostanu kod kuće i da ne pokušavaju da organizuju odbranu.
"Moramo da očuvamo mir. Nema nikakvih odreda, nikakvog naoružanja, ljudi mogu sebi da pomognu samo mirnim ponašanjem", rekao je on, a prenela agencija Krimske vesti (QHA).
BBC servis na ruskom jeziku preneo je izjavu Čubarova novinarima da kriza može da bude rešena samo uz spoljno mešanje, a ljudi na Krimu treba da izbegavaju bilo kakve konflikte "i medju sobom i sa vlašću i sa onima koji su danas uzeli pod kontrolu ulice i gradove i neke objekte".
Na pitanje da li savetuje Tatarima da izražavaju podršku vlastima u Kijevu, kao što je to bilo pre dva, tri dana, Ccubarov je odgovorio da je "konflikt došao do nivoa gde rešenje treba da nadje medjunarodna zajednica i naša država", a to je moguće "jedino uz učešće Rusije", jer se njena vojska nalazi na teritoriji AR Krim.
Formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.
Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.
Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, medju kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
Tatari su se svrstali uz protivnike opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, odnosno sadašnju prelaznu vladu u Kijevu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.
Komentari 282
Pogledaj komentare