Krim: Prva žrtva sukoba

Kako javlja reporter BBC-a, čovek star oko 50 godina stradao je u stampedu kada je grupa Tatara naletela na grupu Rusa.

Agencija RIA novosti ranije je javila da u tuči ima nekoliko povređenih, sa okrvavljenim licima. Prema lekarskim izvorima, u sukobima je povređeno najmanje 20 ljudi.

Demonstranti su se međusobno gađali kamenicama i flašama, a došlo je i do direktnih sukoba pesnicama, mada su policija i vođe s obe strane pokušavale da razdvoje demonstrante.

Na jednom mitingu učestvuju stanovnici Krima, koji od utorka zahtevaju od rukovodstva da ne priznaju novu državnu ukrajinsku vlast, a na drugom predstavnici krimskih Tatara, koji podržavaju smenu vlasti u Ukrajini.

RIA novosti navode da su policajci sa teškoćama kontrolisali situaciju kod zgrade parlamenta, gde se okupilo približno nekoliko stotina protivnika nove vlasti kao i najmanje 2.000 krimskih Tatara, dok je Itar-Tas, u međuvremenu, javio da su se pripadnici milicije povukli od zgrade parlamenta.

Ruska državna agencija javila je da kod zgrade skupštine Autonomne Republike Krim u Simferopolju oštro sukobljavanje učesnika dva mitinga traje već nekoliko sati i da ih je u početku delio malobrojni kordon policije.

Protivnici vlasti u Kijevu nosili su zastave Krima i Rusije uzvikujući "Odbranićemo Krim", "Rusija, Rusija", dok učesnici drugog mitinga - među kojima je mnogo pristalica "medžlisa" (nepriznatog parlamenta) krimskih Tatara, uzvikuju "Krim nije Rusija", "Ukrajina, Ukrajina" i "Alahu ekber".

Prema izjavi predstavnika organizacije "Rusko jedinstvo" Sergeja Aksjonova: "Ljudi su se okupili da zaštite svoju istoriju, svoj jezik i svoju kulturu".
Za to vreme, u skupštini se rešava pitanje o održavanju sednice krimskog parlamenta, kojem se kategorički protivi lider mitinga krimskih Tatara Rifat Čubarov, navodi Itar-Tas.

BREAKING: Scuffles as thousands of pro- and anti-Russian crowds protest in #Ukraine's Crimea http://t.co/QmpAlCZkT3 pic.twitter.com/OddpQKK7qC

— RT (@RT_com) February 26, 2014

Iako je predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov saopštio da se na dnevnom redu današnjeg plenarnog zasedanja neće naći pitanje odvajanja Krima, prema navodima ruskog Komersanta” poslanici zapravo nisu uspeli da uđu u zgradu.

Nakon poziva svog lidera Medžlisa Refata Čubarova krimski Tatari su se razišli, dok je nekoliko stotina pristalica Ruskog jedinstva ostalo na platou ispred zgrade. U Kijevu je saopšteno da će Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) od danas redovno informisati Rusiju, Ujedinjene nacije i SAD o situaciji na Krimu

Direktor SBU Valentin Nalivajčenko je na sastanku sa specijalnim izaslanikom UN Robertom Serijem istakao da je veoma važno da sve stalne članice Saveta bezbednosti UN - Rusija, SAD, Britanija, Francuska i Kina - budu garanti teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Kako je prenela agencija Itar tass, Nalivajčenko je zatražio od Serija da danonoćno prati situaciju na Krimu.

Posle saznanja da je ruska armija na zapadu zemlje od danas u pripravnosti i izjave ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da “preduzimaju mere” u vezi sa situacijom na Krimu, sve više se u javnosti spekuliše da su ruske specijalne jedinice već upućene na poluostrvo.

Kako navodi najtiražniji ruski dnevnik “Moskovski komsomolec” jedna specijalna brigada iz Toljatija dobila je zadatak da obezbedi važan strateški objekat na Krimu, kao i da se priprema još jedna desantna grupa iz Uljanovska.

List zaključuje, pozivajući se na izjave eksperata da je vojno mešanje Rusije na Krimu “malo verovatno ukoliko ne budu ugroženi životi ruskih državljana”, dodajući da zvanične ruske agencije ne javljaju ništa o kretanjima vojske.

Povodom upozorenja kanadske vlade da bi mogla da uvede sankcije Rusiji u slučaju vojne invazije na Ukrajinu, oglasio se ruski ambašador u Otavi Georgij Mamedov koji je takve tvrdnje nazvao “besmislenim”.

“To je veoma jednostavno. Mi nismo NATO, to nije Libija, nećete videti nikakve ruske trupe na teritoriji Ukrajine. Svako ko širi glašine o ruskoj vojnoj intervenciji potcenjuje mentalne sposobnosti kanadskog društva”, izjavio je Mamedov.

Sa formiranjem SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske Socijalističke Federativne Republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.

Približno 200.000 krimskih Tatara je na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu ŠSR-a iz 1944. godine, po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.

Po istom ukazu, sa Krima su deportovani i mnogi Jermeni, Bugari i Grci. Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. i ima ih više od 250.000 od oko dva miliona stanovnika na Krimu.

Većinu stanovnika Krima čine Rusi, a njih ima oko 60 odsto.