Ni vlast ne razume diskriminaciju

Više od petine predstavnika javne vlasti u Srbiji ne zna da je svaka vrsta diskriminacije zabranjena zakonom, a veliki je procenat koji tolerišu takvo ponašanje, rezultat je ovog istraživanja. Istraživanje koje je danas predstavljeno u beogradskom Medija centru pokazuje da trećina predstavnika javne vlasti misli da govor mržnje nije protivan zakonu.

Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti sprovela je istraživanje među 1.300 predstavnika institucija, a obuhvaćeni su Vlada Srbije, Skupština Vojvodine, lokalne uprave, sudovi i tužilaštva.

"Mnogo je onih koji smatraju da diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj i da je odgovornost za borbu protiv diskriminacije na samim gradjanima, a ne na nadležnim institucijama, odnosno državi", kazala je poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić.

Prema njenim rečima više od polovine ispitanih predstavnika javne vlasti smatra da su se u institucijama u kojima rade iznosili diskriminišući stavovi ili sprovodilo diskriminišuć ponašanje.

"Predstavnici javne vlasti smatraju da medju njihovim kolegama postoje predrasude prema LGBT osobama, obolelim od HIV-a , Romima i deci sa smetnjama u razvoju. Čak 40 odsto smatra da bi se većina njihovih kolega složila sa tvrdnjom da je homoseksualnost bolest", kazala je Petrušić.

Predstavnici institucija smatraju da diskriminacije ima najviše u zapošljavanju.

Većina zaposlenih u inistitucijama se, ipak, samo deklarativno suprotstavlja diskriminaciji - dve trećine ispitanika je izjavilo da se verbalno suprotstavlja svojim kolegama koji vrše diskriminaciju, ali je samo četiri odsto diksriminaciju prijavilo nadležnima.

Istraživanje je pokazalo da su poslanici republičkog parlamenta osetljiviji i svesniji diskriminacije od predstavnika lokalnih vlasti. Diskriminacija je manje rasporostranjena u Beogradu i Vojvodini, nego u ostatku Srbije.

Sami predstavnici javne vlasti kao institucije u kojima ima najviše korupcije doživljavaju sudove i tužilaštva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najavila je da će upravo na osnovu ovog istraživanja predstavnicima državnih institucija poslati i preporuke kako da poprave svoj rad i smanje diskriminaciju.

Direktorka programa Ujedinjenih nacija za razvoj Irena Vojackova Solorano poručila je vlastima u Srbiji da cilj treba da im bude nulta tolerancija na diskriminaciju.

"Upravo ovo istraživanje treba da odredi i mere koje treba sprovesti kako bi se diskriminacija smanjila i kako bi sve javne službe radile u najboljem interesu gradjana", kazala je Vojackova Solorano.