HRV: Zabrinjava stanje prava u SRB

Beograd -- Vlade zemalja zapadnog Balkana su 2013. učinile malo za rešavanje problema ljudskih prava, a posebno zabrinjava stanje u BiH, Srbiji i na Kosovu, saopštio HRV.

Izvor: Tanjug
Podeli

U Svetskom izveštaju za 2014. godinu organizacije za ljudska prava Hjuman rajt voč izražena je zabrinutost i za stanje u Hrvatskoj, koja je ukjučena u EU kao 28. članica.

Naime, ustanovljeno je da je u zemljama zapadnog Balkana ostvaren samo ograničen napredak u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ratne zločine, suzbijanja diskriminacije i kršenja ljudskih prava romske manjine, kao i maltretiranja i nasilja nad novinarima i LGBT zajednicama. Nedostaju trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica.

Zabrinutosti u vezi s ljudskim pravima, uključujući odgovornost za ratne zločine, postupanje prema manjinama i sistem azila, postoje i u najnovijoj državi članici EU, Hrvatskoj, navodi organizacija u saopštenju svoje regionalne kancelarije.

“Zemlje zapadnog Balkana moraju više da rade na usklađivanju stanja ljudskih prava s evropskim i međunarodnim standardima,” izjavila je Lidija Gal, istraživač za Balkan i istočnu Evropu pri organizaciji za ljudska prava. “Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo moraće prekinuti s tim teškim ršenjima ljudskih prava ako zaista žele da se približe Evropi”, navodi se u saopštenju.

Tužioci u Srbiji i Bosni i Hercegovini potpisali su 2013. sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, podsetila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava i napomenula da, uprkos odeđenom broju osuđujućih presuda, odgovornost za te zločine još nije utvrđena, a na sudovima u obe te zemlje vodi se mali broj postupaka.

Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje se odvija sporo i otežano je zbog problema zaštite svedoka, ocenjeno je u izveštaju. Zaštita manjina i dalje je nedovoljna širom regiona, a to uključuje i zaštitu Roma, koji su suočeni s raširenom diskriminacijom u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i rešavanju stambenog pitanja, a ima i prisilnih deložacija.

Vlasti u Bosni i Hercegovini nisu izmenile ustavne odredbe kojima se Romi i druge nacionalne manjine isključuju iz učestvovanja u političkom životu, uprkos pritisku EU i presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine, kojom je utvrđeno da je ta praksa diskriminatorna.

Na Kosovu, diskriminacija Roma i drugih manjina poznatih pod nazivom Aškalije i Egipćani, pogoršana je kontinuiranim prisilnim deportacijama iz zapadne Evrope bez pružanja adekvatne pomoći za integraciju tih grupa među ostalo stanovništvo.

Novinari, kao i LGBT zajednice i aktivisti u regionu, suočeni su s neprijateljski nastrojenom sredinom, a ima pretnji i napada, navode u HRV.

U 24. izdanju svog Svetskog izveštaja za ovu godinu na 667 stranica, Organizacija za ljudska prava razmatra prakse po pitanju ljudskih prava u preko 90 zemalja.

Sveprisutno ubijanje civila u Siriji izazvalo je užasavanje, ali nije navelo i svetske lidere da učine baš puno na njegovom zaustavljanju, kažu iz te organizacije.

Osnažena doktrina “odgovornosti za zaštitu” izgleda da je sprečila eventualne masovne strahote u Africi. Većine na vlasti u Egiptu i drugim zemljama radile su na suzbijanju disidencije i manjinskih prava. A otkrića Edvarda Snoudena o prislušnim programima SAD odjeknula su širom zemaljske kugle.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 178 idi na stranu