"Neophodno je doneti novi Ustav"

Da bi se ti pregovori uspešno odvijali i okončali, neophodno je preduzeti važne korake ka uređenju Srbije. Jedan od najvažnijih, i to početni, jeste donošenje novog Ustava, ocenjuje ona.

"Ne samo zato što se postojeći ne može smatrati legitimnim, već i zato što sadrži arhaična ustavna rešenja, što ne odgovara realnosti Srbije. Postojeći Ustav nije u skladu sa stvarnošću i zato što ćuti ili je nejasan tamo gde treba da sadrži jasna rešenja", rekla je Vesna Rakić Vodinelić.

Profesorka smatra da se javni život u Srbiji kreće između vanrednih parlamentarnih izbora, za koje uslovi nisu ispunjeni, ali se predstavlja da oni zavise od volje jednog čoveka, i efemernih, preko medija proizvedenih ili plasiranih afera i aferica.

"Posle prvog Briselskog sporazuma, a slede i novi, brojne ustavne odredbe neće moći da se primene, jer ne korespondiraju sa realnošću. Iz ovog sporazuma koji je jedan međunarodni sporazum, proističe da Srbija nema suverenitet na Kosovu, pa čak ni na severu, jer se srpske opštine na severu Kosova konstituišu kao autonomija u okviru jedne druge države, a ne Srbije. Time se negira princip vladavine prava i uvodi mogućnost lične vladavine", izjavila je predsednica Saveta Nove stranke.

Govoreći o osnovnim naznakama novog Ustava Vesna Rakić Vodinelić ukazala je da ustavna preambula treba da sadrži osnovne težnje većine njenih građana: težnju ka pristupanju EU i ozbiljnu podelu državnih vlasti.

"Srbija treba da se konstituiše kao država svih građana koji u njoj žive, sa republikanskim državnim uređenjem. Sistem uživanja i zaštite ljudskih prava treba utemeljiti, poput onih razvijenih, u pravnom sistemu Saveta Evrope i EU, tako da zadovoljava potrebe najvećeg broja građana, a ne na partikularne vrednosti kao što su etnicitet, pogled na svet ili metafizičke ideje. One dele i suprotstavljaju društvene grupe, umesto da ih integrišu na osnovama prava i šansi koje moraju biti dostupne svima podjednako. Ljudska prava mogu trpeti samo onu vrstu i obim ograničenja koja predviđa Ustav, a ne kao danas da se pod vidom uređenja ljudskih prava ona zakonima ograničavaju", istakla je Vesna Rakić Vodinelić.

Ona je ponovila stav Nove stranke da se konstituisanje organa vlasti mora promeniti i detaljno urediti:

"Stoga se zalažemo za uvođenje mešovitog izbornog sistema, umesto proporcionalnog. Rezultat takvog sistema, koji uspešno funkcioniše u brojnim zemljama, jeste manji broj stranaka u skupštini, a time, i u vladi. Vlada bi bila stabilnija i lakše bi se usaglašavala oko promene javne politike, kada je promena javne politike neophodna."

Predsednica Saveta Nove podvukla je da bi promena izbornog sistema rezultirala manjim brojem stranaka u vladi, a to bi omogućilo lakšu borbu protiv korupcije, dok sadašnje izborno zakonodavstvo, koje stvara vlada sa mnogo stranaka, omogućava jednom broju stranaka da neprekidno bude na vlasti.

Vesna Rakić Vodinelić istakla je da će se u pretpristupnim pregovorima od Srbije, kao što je učinjeno i sa Hrvatskom, tražiti eliminisanje Parlamenta u izboru, unapređenja i razrešenja sudija i javnih tužilaca kao i prilikom formiranja pravosudnih saveta:

"Potrebna je promena Ustava u nekoliko bitnih elementa uređenja Visokog saveta sudstva (isto bi važilo i za Državno veće tužilaca), ako se odista želi da ovo telo bude nezavisno. Treba uspostaviti ustavne, a ne samo zakonske garancije o zastupljenosti sudija svih vrsta i stepena sudova, neophodan je direktan izbor članova... Sudije moraju biti nezavisne, nepristrasne, profesionalne i uživati poverenje javnosti. Ustav ih ne može načiniti takvima, ali se u Ustavu mogu postaviti čvrste garancije zabrane političkih uticaja na sudije. Ubistva koja je organizovala ili podsticala država ne smeju podlegati zastarevanju", naglasila je predsednica Saveta Nove stranke.

Vesna Rakić Vodinelić osvrnula se na aktuelne vesti o slučaju ubistva novinara Ćuruvije konstatujući da je Vučićeva definicija da je reč o "državnom“ ubistvu upitna, jer je država pravno lice koje ne može odgovarati za ubistvo.

"Tu se krije nedostatak kolokvijalnog definisanja krivičnog dela kao što je ubistvo. Nikad ne bih rekla da je u pitanju ‘državno’ ubistvo, radije bih rekla da je to ubistvo koje je organizovao i sproveo režim Slobodana Miloševića. Ono što me kao pravnicu zbunjuje jeste da su lica koja su označena kao neposredni izvršioci odavno poznati našoj javnosti. Podsećam da je svojevremeno Šešelj tražio nagradu koja je bila obećana za pronalaženje Ćuruvijinog ubice i tvrdio da je to čovek koji se preziva Kurak. Ono što mene interesuje jeste ko će sve biti obuhvaćen u ovom krivičnom delu i da li je moguće da će se sve zaustaviti na ličnosti Radomira Markovića", rekla je prof. Rakić Vodinelić i dodala da je teško verovati da je on samoinicijativno naredio to ubistvo.

"Milošević ne može biti obuhvaćen optužnicom, a njegova supruga ima azil u Rusiji, pa je malo verovatno da dođe do operacionalizacije njenog optuženja. Ja se zaista onda pitam – ko? Da li će se stvar zaustaviti tamo gde se završilo i kod Đinđićevog ubistva, tamo gde počinje politička pozadina ubistva? Čini mi se da će tako i biti, tim pre što se u današnjoj vlasti nalaze ljudi koji su bili visoko pozicionirani u vlasti kada je Ćuruvija ubijen. Podsećam vas da je današnji predsednik Srbije bio potpredsednik Savezne Vlade, a današnji prvi potpredsednik Vlade je bio ministar informisanja. Ono što bih volela da znam na mestu javnog tužioca je da li su oni znali i da li su mogli znati ove okolnosti koje nam danas saopštavaju", rekla je Vesna Rakić Vodinelić.