Zna se nalogodavac, ali treba dokaz

Komentarišući današnje hapšenje dvojice pripadnika Državne bezbednosti zbog umešanosti u ubistvo, Prelević napominje da ni to neće biti od veće pomoći u rešavanju "slučaja Ćuruvija" ukoliko Marković ne dobije status svedoka saradnika.

Prelević u izjavi za Tanjug pojašnjava da se 2000, u vreme kad je bio koministar unutrašnjih poslova, zalagao za to da se Markoviću da status svedoka saradnika u zamenu za otkrivanje 30-40 ubistava, ali da za to nije bilo političke volje zbog, kako je naveo, uticaja bezbednosnih struktura na DOS.

"I jedino ukoliko bi neko od njih (danas su za učešće u ubistvu uhapšeni nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić, dok Marković u zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora) prihvatio status svedoka saradnika, a to bi bilo najlogičnije dati Radetu Markoviću, onda biste vi u stvari utvrdili mnogo toga", rekao je Prelević.

On ne veruje da će uhapšeni osumnjičeni sami sebe optuživati.

"Tu se ne radi o neozbiljnim ljudima i pravnim neznalicama. Svako od njih zna da će se bez statusa svedoka saradnika naći na ledini. Taj status je izmišljen upravo za takve ljude, ali nažalost niko im to zvanično nije ponudio", rekao je Prelević.

On smatra i da u Ćuruviju nije pucao niko ko je bio pripadnik DB-a, jer je u to vreme, kako kaže, bilo dovoljno "pistoljerosa" koji bi to uradili za nekakvu uslugu.

Osim toga, Prelević veruje da i Radonjić i Romić znaju ko je pucao, ali da to neće reći.

"To je sad ona enigma, gde vam treba nesumnjiv dokaz o nečemu, a pitanje je da li su ga policija i tužilaštvo pribavili ili nisu. Dakle, pitanje ovog slučaja, je pitanje dokaza", istakao je Prelević.

Prema njegovom mišljenju, ovaj slučaj neće doprineti automatski rešavanju bilo kog drugog slučaja, jer su svi oni "posebni i zasebni", i ubistvo novinara Milana Pantića i Dade Vujasinović...

Prelević je podsetio da je kao koministar unutrašnjih poslova još 2000. godine formirao prvu grupu za otkrivanje počinilaca ubistva Ćuruvije koja je, kako je naveo, tada "došla na vrata državne bezbednosti", te konstatuje da su i sadašnji istražni organi došli do veoma sličnih saznanja.

"I tada su se postavljala dva pitanja - ko je ubica i da li on ima neke veze sa državnom bezbednošću i po čijem nalogu je to urađeno. I tada je bilo jako mnogo informacija, ali ne i dokaza, da je to urađeno po nalogu Mire Marković", naveo je Prelević.

Navodeći da ne zna detalje koje je radna grupa za ispitivanje ubistava novinara utvrdila u tom slučaju, Prelević je istakao da "drži pesnice iz sve snage ovim vlastima i toj grupi da otkriju ono što mi nismo mogli".

Prelević je ponovio da mu je nezamislivo da su Rade Marković ili Radonjić imali bilo kakav interes da ubiju Ćuruviju, te da je takav interes imala samo tadašnja vlast.

"Tačnije, vrh te vlasti, a tu se zna ko je bio posebno nasilan. Da li je to tako, to treba da se tokom dokaznog postupka utvrdi. I to je najveći problem u otkrivanju ko je ubio Slavka Ćuruviju - nema sumnje da se zna ko je naredio, ali to treba i dokazati", naveo je Prelević.

On je naglasio da priželjkuje da istražni organi imaju jake dokaze za ovaj slučaj, jer "ako ih nemaju postoji ta sumnja da se sve to radi za unutrašnjopolitičke i marketiške svrhe".

"Istina, očekivao sam da bude uhapšen još neko, a moguće je da je ovo početak", rekao je Prelević.